Најниже исплаћене плате прошле године биле су у Купресу, Језеру и Доњем Жабару, подаци су Републичког завода за статистику.

У Купресу је у просјеку лани зарађивана тек 551 марка мјесечно, у Језеру су радници добијали 605 КМ, а марку више, односно 606, исплаћивано је у Доњем Жабару.

Гојко Шебез, начелник општине Купрес, каже да је у тој локалној заједници запослено око 65 радника, од чега дио ради у општинској администрацији и Шумарији, а остатак је у приватном сектору.

“Тешко је коментарисати зашто су плате тако ниске. Ми у општини уплаћујемо са свим доприносима, у складу са законом. А шта приватник ради и како ради, ја то не бих коментарисао. Вјероватно је пуно ту минималних плата па се онда дође до таквог просјека”, истиче Шебез у изјави за “Независне новине”.

Снежана Ружичић, начелница Језера, испричала нам је да имају врло мале ресурсе. Спадају ту, истиче она, рибогојилиште, два правна субјекта која обрађују дрво те мали број самосталних угоститељских и трговачких радњи. По ријечима Ружичићеве, индустријска зона у Језеру заробљена је од стране једне фирме.

“Тако да нисмо успјели да привучемо инвеститоре који би инвестирали на подручју општине Језеро. Дакле, 24 дунума индустријске зоне је зарасло у коров”, навела је Ружичићева за “Независне”, додајући да су ипак на помолу нове инвестиције, па су тако у току преговори о могућој изградњи хотела.

Никола Ђокановић, начелник општине Доњи Жабар, каже да је у питању сеоска средина те да се грађани углавном баве пољопривредом па тако допуњавају мањак својих прихода.

“Наравно, имамо и фирме. Баве се, рецимо, товом јунади, производњом конзумних јаја, а имамо и асфалтну базу и тако даље. Општина Доњи Жабар на годишњем нивоу у државну касу ‘убаци’ 69 милиона КМ ПДВ-а. Имамо добрих привредника који добро котирају чак и на европском тржишту”, напомиње Ђокановић, који признаје да плате ипак нису европске.

На питање какав је његов коментар на то што синдикална потрошачка корпа тренутно кошта око 1.920 марака, док је у Доњем Жабару лани зарађивано тек 606 КМ, он је истакао да много коментара нема.

“Хтио сам да помогнем грађанима како бисмо вратили одређени дио ПДВ-а те омогућили подстицаје на њихов труд, али то нисмо успјели”, каже Ђокановић за “Независне новине”.

Осим Купреса, Језера и Доњег Жабара, још у 20 општина у Српској током прошле године просјечне исплаћене плате нису премашиле 800 марака.

На списку су Берковићи (794), Билећа (735), Вукосавље (696), Дервента (781), Соколац (796), Костајница (719), Котор Варош (789), Крупа на Уни (758), Лакташи (796) и Лопаре (743).

У ред општина гдје су плате биле ниже од 800 марака спадају и Милићи (753), Петрово (765), Прњавор (773), Рибник (764), Рогатица (747), Теслић (709), Хан Пијесак (779), Челинац (728), Шековићи (724) те Шипово (742).

Подсјетимо, како су “Независне новине” јуче објавиле, у само четири локалне заједнице у Српској просјечне исплаћене плате прошле године премашиле су 1.000 марака.

Рекордер су Станари, гдје је просјек износио 1.245 марака. Слиједи Угљевик, гдје је зарађивана 1.221 марка, а потом Гацко, гдје је просјек износио 1.135 марака, те Бањалука, гдје је просјечна плата након опорезивања износила 1.024 КМ.