Фото: СРНА

Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је да је Црна Гора по много чему огњиште српског језика и указао на то да се насилним преименовањем језика у тој земљи којим говори већина народа заправо припрема “велики, стравични лоповлук”.

– Језик који је овдје утемељен, на коме је створено све што заслужује пажњу, на којем је испјеван `Горски вијенац` и `Луча микрокозма`, епске пјесме, јесте српски језик, који је у Црној Гори утемељен дубоко. Понекад нам се чини да је Црна Гора огњиште српског језика и по много чему јесте. По много чему то јесте и данас – нагласио је владика Јоаникије.

Владика је синоћ у порти Цркве Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, говорећи у другом дијелу програмске цјелине под називом “Покрадене светиње” на манифестацији “Трг од ћирилице”, о српском језику и његовој званичној и незваничној употреби у Црној Гори, рекао да се у Црној Гори жели присвојити све што је стварано на српском језику, па тако и да се “Горски вијенац”, као највеће дјело настало на српском језику, припише црногорском језику.

– Наравно, /владика Петар Други Петровић/ Његош их увијек демантује и ућутка, чим се њега сјетимо. Он је заједно са Вуком /Караџићем/ дао толики допринос српском језику да просто цио овај посао видимо да је на неки начин трагичан, а донекле и трагикомичан – истакао је владика Јоаникије.

Епископ будимљанско-никшићки каже да није само језик преименован, већ је преименована и Црна Гора.

– У цијелом том међународном саобраћају језика, Црна Гора више није Црна Гора, него је Монтенегро и Црногорци – Монтенегрини. И будите сигурни да се ту мијења идентитет Црне Горе и Црногораца – рекао је владика Јоаникије.

Према његовим ријечима, то је инжењеринг који је давно почео и добио усијање крајем шездесетих година прошлог вијека, када је почела прича о рушењу Његошевог гроба и Његошеве цркве на Ловћену, његове завјетне, укопне Цркве Светог Петра Цетињског.

– Тада је почела прича о преименовању цркве у Црној Гори, па је оспораван ауторитет Митрополије црногорско-приморске као митрополије Српске православне цркве. Она је тада називана узурпаторском митрополијом јер се противи рушењу цркве, као што се и данас противи отимању светиња – рекао је владика Јоаникије.

Владика је навео да, када се у Црној Гори данас говори о српском језику, онда та стварност има лице и наличје, те додао да преименовање језика, као и “несрећна, идеолошка, односно квазиидеолошка, квазиполитичка прича која иде уз ово преименовање” има своју дугу предисторију.

– Када је Аустроугарска монархија у оквиру свог плана за Балкан разрађивала како и шта ће да ради са српским народом, будући да је имала опцију да све балканске народе стави под непосредну или посредну контролу Беча и царског двора, онда је имала неколико ставки: никад српска држава преко Дрине, западно од Дрине, никад српски народ преко Дрине. То могу бити само Босанци, морају да добију друго име. Завадити што више Београд и Цетиње. То је било и прије и послије Берлинског конгреса, а посебно никад Београд и Цетиње заједно. Никад сједињење Србије и Црне Горе. То је био аустроугарски план – рекао је епископ будимљанско-никшићки.

Владика Јоаникије је, као прилог тврдњи да историја преименовања српског језика у Црној Гори има дужу и континуирану историју, навео примјере из времена окупације Црне Горе од Аустроугарске и Италије.

– Имамо аустроугарску окупацију у Црној Гори, која је показала још мрачније лице од оне раније окупације БиХ, када је забрањена ћирилица и када су први пут наставници у црногорским школама, у Бјелопавлићима – нису на другим мјестима – одбили да предају у вријеме окупације, када је забрањена ћирилица, као жила куцавица српске духовности и историје – додао је владика.

Владика Јоаникије је подсјетио и на период италијанске окупације.

– Она је прва званично увела црногорски језик, пројектовала црногорску нацију и пројектовала црногорску православну цркву. Када видимо шта ради данашња власт у Црној Гори – покушава свим силама да наметне оно што нам није могао наметнути окупатор силом – указао је епископ будимљанско-никшићки.

Владика Јоаникије је нагласио да нема већег понижења за један слободарски народ, који се одупро окупацији и кроз то одупирање још више потврдио свој идентитет, од тога да његова власт почиње да спроводи тај окупациони програм, који није од јуче и који је добро осмишљаван и помаган.

– И у ово наше вријеме добро је помогнут из Загреба – каже владика Јоаникије.

Владика је напоменуо да нема потребу да распирује било какву мржњу, већ да говори са становишта чињеница.

Т- о су чињенице. Пројекат црногорског језика прво је заживио у Загребу, па је онда импортован у Црну Гору – навео је владика Јоаникије.

Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је закључио да је прича о идентитету већ увелико оптеретила све, али да тај терет може бити још већи уколико се народ не ослободи, као што се ослободио окупатора, и турског, и аустроугарског и италијанског и тиме потврдио свој идентитет.

– Тако треба да се ослободимо од окупаторске приче коју наша браћа која су на власти спроводе. То мислим да је сада свима јасно. Увјерен сам да народ који баштини српски језик за то има снаге. То је више пута показао. Када народ покаже своје право лице, онда и та права Његошева Црна Гора и та ријеч која се чује тада, види се да потврђује идентитет Црне Горе и идентитет овог народа у Црној Гори, српског народа у Црној Гори – поручио је владика Јоаникије.

О овој теми су у порти Цркве Светог Спаса на Топлој говорили и професори српског језика Веселин Матовић и Весна Тодоровић, који су 2009. године, одбивши као просвјетни радници да пристану на преименовање српског језика, остали без посла.