БиХ и остале земље западног Балкана неће моћи рачунати на европску помоћ у оквиру инвестиционог пакета вриједног девет милијарди евра, а који је у уторак представио Оливер Вархељи, комесар за проширење, ако не буде било више политичке воље за спровођење темељних реформи него до сада.

Ово се може закључити из саопштења објављеног на страници Европске комисије, уз напомену да ће се према новој методологији проширења, која је усвојена прије неколико мјесеци у Бриселу, на реформама још више инсистирати.

“У складу с принципом условљавања у унапријеђеној методологији проширења, предвиђено је повећање новчане помоћи земљама које спроводе реформе. У случају озбиљне или продужене стагнације или назадовања, обим и интензитет европске новчане помоћи би, у складу с процјенама Европске комисије у годишњим извјештајима о напретку, могао бити умањен”, наглашено је на страници Комисије.

Реформе које је потребно спровести да би се новчана помоћ могла добити односе се на темељна права, владавину права, функционисање демократских институција и реформу јавне управе.

“Напори у овим областима су непромјењиви и међусобно се надопуњују. Они морају бити спровођени с много више одлучности и јаснијом политичком вољом. Након одлуке Европског савјета да се ојача претприступни процес, фокус на овим реформама ће бити још јачи”, наглашено је, уз напомену да ће “инвестиције и економски раст бити само могући ако се западни Балкан чврсто опредијели на имплементирању темељних реформи.”

Занимљиво је и да је реформа система јавних набавки наведена као непосредни услов да се новчана помоћ може дистрибуисати.

“Јавне набавке морају у потпуности бити усклађене са стандардима ЕУ који морају бити имплементирани у потпуности. Изузетке у процедурама јавних набавки биће могуће примијенити само рестриктивно”, нагласили су.

Пројекти који ће бити финансирани подијељени су у десет главних области, од којих се прва и најважнија односи на саобраћајно повезивање унутар региона и са ЕУ. Друга област се односи на инвестиције у чисту енергију, заштиту животне средине, дигитализацију, јачање приватног сектора и улагање у људски капитал.

Посебна пажња ће, како је наглашено, бити посвећена заједничком тржишту за регион западног Балкана, које подразумијева осам компоненти. Прва се односи на мобилност људи, друга на дигитално тржиште, трећа на европски ланац вриједности, четврта на повезивање економија, пета на слободно кретање робе, шеста на слободно кретање услуга, седма на слободно кретање капитала и осма на регионални инвестициони простор.

Што се тиче пројеката које је кандидовала БиХ, ради се о листи од десет пројеката које је љетос у Бриселу делегирао Зоран Тегелтија, предсједник Савјета министара БиХ. Ради се о пројектима брзих цеста Брчко – Тузла – Живинице, затим Лашва – Травник – Јајце, те Мостар – Широки Бријег – хрватска граница. Такође, предложена је и изградња жељезничке пруге Вареш – Бановићи, као и електрификација пруге Добој – Тузла – Зворник и ремонт пруге Шамац – Добој – Рјечица. Предложена је и изградња гасовода Травник – Загвозд те изградња хидроелектране “Бук Бијела”. На листи је и изградња ауто-пута коридором 5ц кроз РС Вукосавље – Добој, те изградња пута Фоча – Шћепан Поље с државним мостом ка Црној Гори. Вриједност ових пројеката износила би више стотина милиона евра.

Иначе, у склопу извјештаја Европска комисија је објавила и основне податке о својим односима са БиХ. Истакнуто је да 72 одсто извоза иде на тржиште ЕУ, док се с тог тржишта увози 61 одсто укупног увоза. Прошле године је обим трговинске размјене износио око десет милијарди евра.

Аднан Ћеримагић, аналитичар у тхинк танку Европске иницијативе за стабилност, каже да ће у овом пакету за БиХ бити више новца него у задњих седам година.

“Наравно, све под условом да БиХ, али и земље западног Балкана, пораде на правосуђу, начину на који јавна управа израђује јавне политике и сустизању стандарда ЕУ “, рекао је Ћеримагић за “Независне”.

Саобраћај

ЕУ ће унаприједити кључне транспортне коридоре у регији да би их учинила бржим и усклађеним са стандардима ЕУ. Бољи транспорт ће олакшати трговину и покренути одрживи економски раст. Кључне су реформе у области повезаности и поједностављени поступци преласка границе.

Чиста енергија

ЕУ ће појачати подршку у области енергетике у складу са својом амбицијом да постане климатски неутрална до 2050. године. Декарбонизација и прелазак на чисту енергију ће бити кључни. Приоритети ће бити дати енергетској међуповезаности, а биће повећана и употреба обновљивих извора енергије.

Заштита животне средине

Очекује се да нова, управо представљена Зелене агенда за регион, буде усвојена на самиту за западни Балкан у Софији у новембру. Обухватиће зелену транзицију, декарбонизацију, смањења загађења ваздуха, воде и тла, кружну економију и промовисање биолошке разноликости, урбану мобилност и рјешења за зелени транспорт.

Дигитализација

Примјена ултрабрзе широкопојасне мреже, с циљем осигурања универзалног приступа, смањење трошкова роминга, развој дигиталних вјештина и јачање кибернитечке сигурности, биће кључни приоритет Дигиталне агенде за западни Балкан.

Приватни сектор

ЕУ ће повећати финансијску подршку јачању конкурентности микро и МСП-а у стратешким секторима и подстицати зелени раст и кружну економију у оквиру новог Гарантног фонда за западни Балкан.

Људски капитал

ЕУ ће снажно подржати развој људског капитала, укључујући висококвалитетне системе образовања и обуке, запошљавања, здравства и социјалне заштите. ЕУ ће побољшати учешће на тржишту рада, посебно младих и жена, рањивих група и мањина, нарочито Рома.

Додик: Новац за главне инвестиције

Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ из РС, рекао је да је на састанку чланова ове бх. институције са шефом Делегације ЕУ у БиХ Јоханом Сатлером разговарано и о пакету помоћи од девет милијарди евра за западни Балкан.

“Пакет је за регион и још не знамо колико је то за БиХ, али вјерујемо да ће обухватити главне инвестиције, као што су коридор 5ц и жељезничке пруге”, рекао је Додик и додао да би за све било добро да буду обухваћени и пројекти такозване зелене политике, односно политике еколошких приступа, међу којима је и енергетска ефикасност јавних објеката. Очекује да ће наредних дана бити познато колико је од ових средстава грант, а колико су кредитна средства, као и који су услови за цијели регион.

“Вјерујем да ће бити и политичких услова, до сада је бар увијек тако било”, рекао је Додик.