Бивши председник Југославије и Србије Слободан Милошевић је својевремено, пре хапшења и изручења у Хаг, имао понуде да се сакрије у Русију или оде у неку другу земљу и промени идентитет, али је све то одбио после кратког разговора са супругом Миром Марковић, откривају за Курир непосредни учесници ових бурних мартовских дана 2001. године.

Понуде

Потпредседница Социјалистичке партије Србије Славица Ђукић Дејановић каже за Курир да је било разних понуда које су долазиле изван Србије, а које су Милошевићу омогућавале да сасвим другачије настави живот.

– Могао је да се сакрије у иностранство, промени идентитет, али он те понуде није ни разматрао. Био је потпуно свестан да су његова предаја и одлазак у затвор у Бачванској само корак ка одласку у Хаг. За њега је професорка Марковић била једини ауторитет. Са њом је кратко разговарао и никакве понуде нису долазиле у обзир. Милошевић се сасвим мирно спремио за одлазак у затвор. Пошто у вили у Ужичкој није било ни струје ни воде, обријао се киселом водом под светлима са агрегата – подсетила се наша саговорница догађаја уочи чувене ноћи између 31. марта и 1. априла 2001.

Лажни пасоши

Некадашњи потпредседник савезне владе Никола Шаиновић каже за Курир да је најозбиљнија понуда Милошевићу била везана за Русију.

– Требало је да руски авион да дође по њега и да он настави живот као што је његова породица касније урадила. Међутим, ни он, нити је ико од нас такве опције разматрао. Говорио је да се не може бити врховни комадант војске у рату, која је толико страдала, и да се побегне када се све заврши. Оперативно и технички је било изводљиво и да променимо идентитете, а да нико не зна. На граници би с пасошем прошао неки Петар Петровић, а чак није морала да зна ни земља у коју бисмо дошли. И касније, кад су нове власти дошле, речено је да неће да праве проблем за склањање Милошевића. Не могу да вам кажем име, али то је било у понуди. Понављам, нико од нас то није помишљао да искористи – испричао нам је Шаиновић, који је после Милошевића и сам завршио у Хагу и добио осуђујућу пресуду за злочине на КиМ.

Бурни историјски испраћај

Милошевић је званично ухапшен 1. априла у зору – у 4.49 часова, како су тада известили медији. Два дана уочи тога владала је велика напетост у вили на Дедињу, али и око ње, где су се окупиле Милошевићеве присталице. Његову предају пратили су тешки преговори, кордони полиције, инциденти, махање оружјем, чак и пуцњава. Бивши председник одвезен је у Окружни затвор, а 28. јуна, на Видовдан, изручен је Хашком трибуналу. Тамо је 2006. умро, не дочекавши пресуду.