Основни природни ресурс и окосница привредног развоја Сокоца су шуме због чега се посебно развило шумарство и дрвна индустрија. О потенцијалима овог природног ресурса најбоље говоре подаци о залихама дрвне запремине које припада шумско-привредном подручју “Романијско”, а износе 13.482.528 м3, док је планирани десетогодишњи етат, односно план сјечења, 2.118.900 м3.

Корисник шума и шумског замљишта на шумско-привредном подручју Романијско је ЈПШ Шуме РС Соколац, Шумско газдинство Романија Соколац. Површина шумско-привредног подручја Романијско износи 44,961 хектара, од чега су високе шуме са природном обновом отпада 28,978 ха. ШПП Романијско обухвата и дио општина Хан Пијесак, Источно Сарајево и Источни Стари Град. Залиха свеукупне дрвне запремине у доба уређивања 13.482.528 м3, а планирани десетогодишњи етат (план сјечења) је 2.118.900 м3. У периоду од десет година планирана производња шумских дрвених сортимената за ШПП Романијско у количини од 1.505.995 м3 или на годишњем нивоу 150.599 м3.

– Површина шума и шумског земљишта које се односи на Општину Соколац износи 38.444 ха. Залихе дрвне масе свих категорија је 12.183.000 м3, а десетогодишњи етат је 1.914.765 м3. Планирана производња шумских дрвених сортимената у периоду од десет година износи 1.361.088 м3, или годишње 136.109 м3 – истиче за еКапију, Славен Гојковић, в.д. директора ЈПШ Шуме РС Соколац.

Он додаје да сви ови подаци говоре у прилог чињеници о каквим се потенцијалима ради када је у питању подручје ове локалне заједнице.

Позитивно пословање и у отежаним условима

Када је у питању пословање јавног предузећа упркос чињеници да је прву половину 2020. обиљежило пословање у условима пандемије вируса Цовид 19 што је довело до успоравања, а у неким секторима и до потпуног обустављања рада, Гојковић истиче да је остварен позитиван резултат у пословању и добит од у износу од 1.441.625 КМ.

– Због отежаног пословања у условима пандемије, те чињенице да је у области прераде дрвета покривеност увоза извозом значајна и у нормалним условима позитивна, смањена је потражња и отежано плаћање сортимената, те је из ових разлога управа предузећа омогућила додатно продужење рокова плаћања за дрвопрерађиваче који су извршавали динамички план или преузимали и веће количине од планом предвиђених, а на основу приједлога шумских газдинстава – појашњава и додаје да су предузете мјере имале ефекта на начин да је настављено преузимање сортимената од стране дрвопрерађивача.

– Али су се такође знатно повећала потраживања предузећа од дрвопрерађивача, те је смањен прилив средстава што је довело до отежаног измирења обавеза према локалним заједницама, добављачима и извођачима радова и по основу пореза и доприноса.

Уједињени у борби против нелегалних активности

На спречавању бесправних сјеча у овом јавном предузећу предузимају редовне активности путем појачаних контрола чуварске службе и кроз рад интерне контроле предузећа и њених организационих дијелова. У функцији је и бесплатан инфо број за пријаву незаконитих активности у сектору шумарства путем којег било ко од грађана може да изврши пријаву уколико има сазнања о постојању нелегалних активности.

– У оквиру активности на спречавању бесправних сјеча осим редовних активности на заштити шума константно се ради на спровођењу тачке 1.5. Акционог плана који је усвојила Влада РС на основу којих се врши контрола промета шумских дрвених сортимената у сарадњи између МУП-а, Шумарске инспекције, јавног предузећа и организационих дијелова. У сарадњи са надлежним полицијским станицама врше се контроле промета шумских дрвених сортимената пиланских постројења – каже Гојковић.

Како истиче велики је проблем и веома мали број ријешених пријава на судовима али, додаје, они не могу утицати на њихов рад, као ни на оцјену доказа и доношење одлука у појединим предметима.

– Мишљења смо да би значајан резултат на смањењу бесправних активности била појачана контрола пиланских постројења од стране Републичке управе за инспекцијске послове. Шумски дрвни сортименти у складу са законским и подзаконским актима, не могу се стављати у промет без пратеће документације. Логично би било да власници пиланских постројења не купују сортименте који немају валидну пратећу документацију.

Додаје да би појачана контрола пиланских постројења спријечила куповину и прераду незаконито посјечених шумских дрвених сортимената како из државних, тако и приватних шума.

Ширење дјелатности

Како наводи Гојковић без обзира на све изазове који их очекују потражња за њиховим производима је и даље присутна.

– Потребно је на све начине остварити повећање прихода од дрвених шумских сортимената и то првенствено квалитетнијим радом на терену, односно бољим кројењем и класирањем, што ће резултирати повећањем учешћа високовриједних шумских дрвених сортимената, а чиме би била повећана и просјечна цијена реализованих ШДС.

Он додаје да су кроз проширење дјелатности формирали нови сектор за остале шумске производе, и друге дјелатности.

– Циљ је да кориштењем осталих шумских производа и развојем туристичке и ловно-туристичке дјелатности у предузећу, које би поред остваривања додатних прихода омогућило нама, као кориснику, да све потенцијале шума и шумског земљишта користимо на одговоран и одржив начин.

Поједини организациони дијелови радили су студије о могућностима искориштавања шумске биомасе на подручјима чији су корисници и који финални производ би био најисплативиј, тако да, истиче Гојковић постоје планови о успостављању истих у неком дужем временском периоду, односно у наредним годинама.