Фото: Вечерње новости

Историјски драгуљ, за сва поколења српског народа, смештен је међу зидовима “Фамоса”, некадашњег гиганта, на Палама. Стоји недирнут већ 25 година, готово заборављен. Баш ту, у Управној згради фирме “Коран”, последњи је кабинет др Радована Караџића, првог председника Републике Српске. Ту је од 1994. до 1996. водио Српску према међународном признавању.

Екипа “Новости” је прва посетила овај објекат. Кабинет се налази на првом спрату зграде. Одмах по уласку у очи упада слика Белог анђела на зиду изнад стола где је седео Радован. Прашина на столовима је стара колико и време од када је Караџић напустио кабинет.

Црни тешки столови само доприносе мистици којом одише овај простор.

На првом спрату ове зграде на Палама налази се Караџићев кабинет / Фото С. Мишљеновић

У сали до Радованове огроман је сто где су одржавани састанци најужег руководства РС и одлучивано с којим ће захтевима делегација РС кренути пут Дејтона.

У ћошку сале велики сеф. Неко је очито покушао да га обије. Ваљда су “стручњаци” који су га бренером обијали очекивали велики плен, али су се разочарали кад су видели само књиге.

Управо у овим просторијама су сковани захтеви за Дејтонски споразум и, практично, ударен печат на стварање Републике Српске. Из овог кабинета кренуло се крајем септембра 1995. на пут према бази Рајт-Петерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо.

– Одржали смо неколико важних састанака пред полазак у Дејтон. Последњи на ту тему увече, пред сам полазак за Београд. Изашли смо из кабинета председника Караџића у “Фамосу” око 18 сати и кренули пут Београда, одакле смо сутра рано ујутро летели за Дејтон – присећа се, за “Новости”, професор на Правном факултету у Источном Сарајеву Радомир Лукић, тада најмлађи члан делегације РС на преговорима у Дејтону. – На последњем састанку пре одласка у Дејтон били су Радован, Момчило, Биљана, Никола, Буха… Изашли смо из кабинета, сели у аутомобиле, и отишли у Београд. Радован је остао.

До преласка у кабинет у фабричком кругу “Фамоса”, кабинет Караџића се налазио у депадансу хотела “Панорама” на Палама, у којем је седнице одржала и Влада Краљевине Југославије 1941. године. Те просторије биле су неусловне, недовољне површине и броја просторија за активности председника Републике Српске и његовог кабинета.

Пред полазак за Америку одржан је састанак за овим столом / Фото С. Мишљеновић

У ПЛАНУ СРЕЂИВАЊЕ

Како сазнајемо, припрема се сређивање последњег кабинета Радована Караџића. Ово је за “Новости” потврдио Недељко Елек, почасни конзул Белорусије у БиХ, јер ће зграда у којој се налази кабинет бити и конзулат Републике Белорусије у БиХ.

– Планирамо да кабинет председника Караџића доведемо у ред. Никакве велике радове нећемо изводити. Намера је да остане какав је и био уз, наравно, чишћење и сређивање. План је да се то све заврши до краја године и да кабинет буде доступан свима који желе да виде где је две године радио први председник РС – појашњава Елек.

– Караџић је у кабинет у “Фамосу” дошао негде пред крај 1994. године, и ту је био све до повлачења из јавности и са места председника Српске – истиче проф. Лукић.

Присуствовао је, каже, у том кабинету састанцима који су се односили на мировне преговоре…

– Били су то састанци које је председник Караџић водио умешно, стрпљиво, тактично. Веома ретко би бивао нешто формалнији и оштрији. Знао је да чује сваког од присутних, није био ни искључив, ни агресиван. Знао је и да веома тактично изрази другачије мишљење. Водећи увек рачуна о личности саговорника. Бројни од њих почињали су релативно касно и трајали до дубоко у ноћ – сећа се професор Лукић.

Један од најближих Радованових сарадника свих ратних година био је Милован Цицко Бјелица, актуелни начелник општине Соколац и високи функционер СДС. У рату је имао неколико функција. Између осталих био је и члан Главног одбора СДС и председник општине Српско Сарајево.

– Често сам долазио у кабинет Радована у “Фамосу”. Лично сам доводио политичаре из Србије, Црне Горе и Српске који су долазили код Радована на разговоре – присећа се Бјелица.

Посебно се сећа тешких времена када су били нешто лошији односи између Србије и Републике Српске.

– У више наврата је долазио и патријарх Павле, тадашњи поглавар СПЦ. Обишао би митрополита Николаја на Сокоцу па би долазили заједно код Радована.

Бјелица каже да му је у сећању остао састанак у кабинету и речи које му је упутио Караџић једне вечери док су правили план за преговоре у Дејтону.

– Само да ми је дочекати да на Си-Ен-Ену видим карту БиХ где је линија разграничења између Републике Српске и Федерације БиХ. Па нек само буде један дан. То ће бити значајно за српски народ! – рекао је Караџић тада, а Бјелица нам преноси.

Бјелица се присећа тешких дана после потписивања “Дејтона” када су Срби почели да напуштају вековна огњишта у деловима Сарајева који су припали Федерацији. Почели су да ископавају гробове својих предака и преносе у Српску.

– Радован ми је тада наредио да се на Сокоцу обезбеди место за гробље… Био је веома потресен због свега тога. Обезбедили смо локацију. Данас то гробље носи назив “Мали Зејтилник” – каже Бјелица.

Фото: Соколац-срце Романије

Он прича и да су многи разговори у кабинету код Радована трајали дуго у ноћ и није било теме која се није отварала.

– У Хагу, кад сам сведочио у корист председника Караџића, тужилаштво је пуштало прислушкиване разговоре које смо водили око кабинета. Није било ништа конкретно, тај кабинет је очито био стална мета непријатеља!

ХАПШЕЊЕ И МУЧЕЊЕ

Milovan Цицко Бјелица је оптужен од ОХР да је крио Радована и обезбеђивао средства док је био у бекству. Ухапшен је 2004. године и пребачен у НАТО базу у Тузли. Тамо је 60 дана испитиван и, како каже, психолошки мучен да призна где је Караџић.

– Музика 24 сата у контејнеру. Неонска светла стално. Само да признам где је Радован – присећа се Бјелица.