ЧЕТВРТ ВИЈЕКА ОД ЕГЗОДУСА САРАЈЕВСКИХ СРБА: Највећи чин патриотизма и љубави према свом народу (ВИДЕО)

Фото: Бојан Д. Тошић

Прошло је двадесет пет година од када је, након одлуке у Дејтону и припајања Федерацији српских сарајевских мјеста: Вогошће, Илијаша, Хаџића, Илиџе, Грбавице, Враца, Рајловца и других, око 120.000 сарајевских Срба напустило своја вијековна огњишта. Иако су одбранили сваки педаљ своје земље током Одбрамбено – отаџбинског рата, били су принуђени да је напусте и предају. Четврт вијека од овог јединственог и болног догађаја обиљежено је данас на Војничком спомен – гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу, у приближно једнаким хладним и сњежним временским неприликама, које су пратиле непрегледне избјегличке колоне сарајевских Срба тог марта 1996. године. Обиљежавању су присуствовали: предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко инвалидске заштите Душко Милуновић, представници града Источно Сарајево и градских општина, чланови организација и удружења проистеклих из протеклог рата, те Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука. Након служења парастоса, делгације су положиле цвијеће на Спомен – крст.

Фото: Бојан Д. Тошић

Предсједник Владе Републике Српске подсјетио је да су Срби у Сарајеву поднијели највећу жртву за стварање Републике.

– Бојећи се за себе, своје породице и одмазде према свим припадницима српског народа морали су да, у најтежим временима, понесу само најнеопходније ствари и крену у велику неизвијесност. Страхујући да не би били девастирани гробови њихових најмилијих, ископавали су посмртне остатке и понијели их са собом. Срби из Сарајева су два пута страдали у току протеклог рата, и то: први пут бранећи своја огњишта, а други пут послије потписивања Дејтонског мировног споразума. Ово страдање никада не смијемо заборавити. Морамо се увијек окупљати на овај дан да се људски поклонимо и захвалимо свим жртвама за стварање Републике Српске – поручио је премијер Вишковић.

Фото: Бојан Д. Тошић

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је да су сарајевски Срби свјесно поднијели такву жртву, у жељи да допринесу учвршћивању Републике Српске и наставе живот са својим народом.

-Више пута сам указао на чињеницу да се овакав догађај десио другој страни, били би снимљени многобројни играни филмови и написани бројни романи, да се бар дјелимично дочара оно што су доживјели. С обзиром на то да су, на двадесет пету годишњицу, временски услови слични као те 1996. године, можемо само замислити шта им се све дешавало. Све то нас обавезује да овај догађај обиљежавамо садржајније са много више података и тумачења шта су ти људи учинили. Сматрам да је то највећи чин патриотизма и љубави према свом народу – поручио је Савчић.

Фото: Бојан Д. Тошић

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је много значајних датума који подсјећају на чињеницу колико је српски народ дао да би се створила Република Српска, али да је за Србе Сарајевско – романијске регије најзначајнији 16.март.

-Око 120.000 људи учествовало је у овом највећем мирнодопском пресељењу са једне територије послије Другог свјетског рата. Њих више од 4.000 дало је животе за стварање Републике Српске, а потом су сарајевски Срби дали и све што су имали. Тај мирнодопски чин био је највећи залог РС. Три периода су јако карактеристична задњих 30 година за Србе Сарајева – период одбране и стварања Српског Сарајева, период егзодуса и потом период поновног уздизања односно поновног стварања Источног Сарајева. Данас, нас 65.000 становника Источног Сарајева, са поносом чувамо сјећање на оно што је стварано генерацијама у Сарајеву које је одбрањено и које се морало потом напустити – казао је градоначелник Ћосић.

Делегације су, према протоколу, присуствовале и парастосу у манастиру Соколица на Равној Романији. Програм ће бити настављен вечерас свечаном академијом у Културном центру Источно Ново Сарајево, уз поштовање епидемиолошких мјера.

Фото: Бојан Д. Тошић

Српске снаге су у великим борбама зауставиле око 35 офанзива противничке војске, одбранили своја мјеста, а потом су се Срби из Сарајева морали опростити од својих огњишта. Људска историја није забиљежила сличан примјер егзодуса, јер овај подразумијева егзодус мртвих. Око 1.000 бораца вјечно уточиште нашло је на Војничком – спомен гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу, а на зидовима манастира Светог Георгија на Равној Романији исписана су имена око 4.000 погинулих бораца.