Милован Цицко Бјелица на челу општине Соколац је од 2012. године. Уз много труда и рада реализовани су бројни пројекти. У прилог томе иде и чињеница да је повјерење грађана добио у три мандата.

У интервјуу за Начелник.нет каже да је задовољан постигнутим. Приоритет у раду су му животне теме, и оне се, наглашава начелник Бјелица, не смију и не могу занемаривати иако то многи чине, јер оне не доносе инстант политичке поене.

“Због тога што то није мој приступ политици грађани и имају повјерење у мене и мој рад”, наводи он.

НАЧЕЛНИЧЕ БЈЕЛИЦА, ИЗА ВАС ЈЕ ДЕВЕТ УСПЈЕШНИХ ГОДИНА НА МЈЕСТУ НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ. КОЈЕ РЕАЛИЗОВАНЕ ПРОЈЕКТЕ БИСТЕ ИЗДВОЈИЛИ КАО НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ЗА ГРАЂАНЕ СОКОЦА, КАКО ОЦЈЕЊУЈЕТЕ КВАЛИТЕТ ЖИВОТА ТРЕНУТНО?

БЈЕЛИЦА: Када се осврнем на претходна два мандата, морам да констатујем да сам углавном задовољан оствареним резултатима. Када сам те 2012. године дошао на чело општине, привреда је била руинирана, некадашњи привредни гиганти угашени, а њихове хале запуштене. Јавна предузећа, попут комуналног у стечају, топлана није радила, имали смо проблеме са водоснабдијевањем, са канализацијом. Смеће није одвожено како треба, а зелене и парковске површине биле су запуштене и зарасле. Дакле једна сива и мучна слика.

Први мандат сам скоро читав провео управо у обнављању ових комуналних активности, чинећи све да админстрација почне да ради оно што се од једне локалне власти и очекује. Топлана је почела са радом и ми сада имамо одлично центрано гријање, ујединили смо то предузеће у ЈКП “Соколац”. Град је чист и уређен, редовно се сади цвијеће и нови дрвореди, одржавају паркови и зелене површине.

Фото: С.Рајић

Наредни кораци су били да се среди водоводна и канализациона мрежа, што се кроз неколико фаза сада приводи крају.

Када је у питању привреда, већ поменуте гиганте ми смо успјели да замјенимо новим привредним и производним погонима. Локални инвеститори су препознали моје и напоре општинске администрације, те су кренули у улагања на задовољство свих у Сокоцу.

Дакле оно колико је било до мене као начелника општине у домену сарадње и олакшања пословања привредницима, ми смо одговорили на најбољи могући начин. Када је у питању оно што је примарни задатак локалне администрације, а то је сервис грађана, ми смо ниво комуналних услуга подигли на завидан ниво.

Поносан сам на пројекте водоснабдијевања за рубна подручја која су вијековима без воде, као и канализационом мрежом, гдје сада треба да радимо колекторе за пречишћавање отпадних вода. У завршној смо фази за пројекат реконструкције изворишта гдје ће модрни колектори одржавати квалитет воде на изворишту.

Дакле то су оне животне теме, теме које се не смију и не могу занемаривати иако то многи чине, јер оне не доносе инстант политичке поене. Због тога што то није мој приступ политици грађани и имају повјерење у мене и мој рад.

Што се тиче квалитета живота, Соколац није острво да би био изолован од привредних и свих проблема који муче све у Републици Српској. Међутим, квалитет живота је релативна ствар, ствар погледа на живот. Сви моји суграђани могу да виде и да упореде стање код нас са околним општинама, да вриједнују и квалитет комуналних услуга, транспарентност администрације, информисаност. Да оцјене садржаје и могућности за спортске, културне и друге активности, те да на основу тога закључе о садржајности својих живота.

Ја овако посматрам живот и мислим да се квалитет живота не мјери једино новцем и зарадом, већ и свим овим садржајима које сам навео. Дакле привредна ситуација у Сокоцу није сјајна и није онакава какву ми желимо да видимо али се ради да буде и више посла и да се повећају зараде. То је евидентно у дрвној индустрији која биљежи раст и већи степен финалне прераде.

ИАКО СЕ БРОЈНЕ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ БОРЕ СА ИСЕЉАВАЊЕМ МЛАДОГ, РАДНО СПОСОБНОГ СТАНОВНИШТВА, ЧИНИ СЕ ДА СОКОЛАЦ НЕМА ТАЈ ПРОБЛЕМ. ИСЕЉАВАЊЕ ЈЕ СВЕДЕНО НА МИНИМУМ. КАКО СТЕ ТО ПОСТИГЛИ?

БЈЕЛИЦА: Од својих почетака Соколац је општина развоја и општина у којој су људи највеће богатство – људи слободарски и поносни. Из тог поноса проистиче постојаност и стамено постојање на не тако лаком мјесту за живот.

Као прво, општинска админстрација је постала бржа и ефикаснија. Постала је истински сервис грађана и привреде. Све дозволе и документи се добијају много брже и лакше, рад је транспарентан, а грађани благовремено о свему обавјештени. У потпуности смо отворили врата за сарадњу са међународним организацијама, невладиним сектором и захваљујући тој отворености и спремности да прихватимо и примјенимо искуства развијених земаља, приступили смо пројектима који су захтијевали широку регионалну и међународну сарадњу. Успјешно и на обострано задовољство смо реализовали пројекте са УНДП-ом, ФАО-ом, ОЕБС-ом, УСАИД-ом, ИФАД-ом, са Европском инвестиционом банком, са Европском банком за обнову и развој, Свјетском банком, Развојном банком Савјета Европе, што је јасан показатељ да смо сигуран и поуздан партнер.

Тиме смо послали јасне сигнале привредницима и инвеститорима да је Соколац мјесто које има будућност и гдје се може успјешно пословати. Отуда и повећано интересовање за улагања и покретање бизниса. Из једне енергије коју смо пробудили људи су почели да размишљају и дјелују пословно, да улажу свој новац, да покушају да реализују своје снове и идеје. Ту су стамбене и пословне зграде, сређена спортска инфраструктура, направљени тениски терени, нови маркети „Оногошт“, изграђени нови хотел, сервис „Ђурђић“, самоуслужне ауто-праонице, проширени капацитети производње и прераде дрвета у „Инвест градњи“, „Новој Романији“ (Хамдо група), као и у великом броју приватних предузећа, покренута производња у фарми музних крава у Подроманији, предузећу „Биље и љекобиље“, отворено више нових угоститељских објеката.

У склопу пројекта повећања енергетске ефикасности реконструисана је зграда Основне школе „Соколац“, потом вртић, па зграда општине, а сада прелазимо на дом здравља. Дакле ријеч је о замјени столарије, о топлим фасадама како би постигли уштеде у топлотној енергији јер су код нас зиме дуге и хладне.

Поред тога имали смо јавни позив заједницама етажних власника да и њима помогнеммо у повећању енергетске ефикасности и већ се јавило око тридесет заједница, те би са лијепим временом требали започети и са тим активностима.

Све су ово разлози да људи не бјеже одавде главом без обзира, да се и они који оду редовно враћају и да не престану бити везани за свој завичај. Ми немамо превише исељавања јер смо релативно близу Сарајева, гдје доста наших грађана ради, није тешко ићи аутомобилом на посао, а живјети у мирној и надасве чистој средини, са чистим ваздухом и природом. Такође ми смо на раскрници путева према мору и Златибору, па велики број оних који пролази има жељу да ужива у гастро понуди овог краја.

ГОДИНУ ИЗА НАС ОБИЉЕЖИЛА ЈЕ ПАНДЕМИЈА ВИРУСА КОРОНА КОЈА ЈЕ СТВОРИЛА ВЕЛИКЕ ПРОБЛЕМЕ ЕКОНОМИЈИ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ. КАКАВ ЈЕ ПОСЛОВНИ АМБИЈЕНТ ТРЕНУТНО У СОКОЦУ?

БЈЕЛИЦА: Наравно да смо и ми и те како осјетили удар ове пандемије. Прије свега угоститељи се боре да преживе. Наше комуналне накнаде су минималне. Потом, стало је улагање, јер људи нису сигурни колико ће све ово трајати, па су орезни. Мање се гради, па дрвна индустрија трпи. Све у свему тешка година је иза нас. Надам се да ће се након вакцинације ствари почети враћати у неку врсту нормале, те да ће привреда почети да се опоравља.

ДРВНА ИНДУСТРИЈА ИМА ПОСЕБАН И СТРАТЕШКИ ЗНАЧАЈ ЗА ОПШТИНУ, ПОЗНАТО ЈЕ ДА ЈЕ ШУМАРСТВО ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПОТЕНЦИЈАЛА РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ. ТУ ЈЕ И ПОЉОПРИВРЕДА, СТОЧАРСТВО, ТУРИЗАМ… ДА ЛИ СУ ТИ СЕКТОРИ ДОВОЉНО ИСКОРИШТЕНИ?

БЈЕЛИЦА: Свакако да је дрвна индустрија окосница наше привреде. Ми се морамо сваки дан борити да поваћамо степен финалне производње, то је оно што је приоритет, а ту и даље има доста простора за напредовање. Одличне ствари су учињене са производњом пелета гдје више нема отпада као некада након примарне производње, потом са покретањем производње етеричних уља шуме су чистије. Све су то области у којима и даље може и мора боље. У наредном периоду покушаћемо да координишемо дрвопрерађиваче да отворе изложбене салоне како у доњем дијелу Источног Сарајева, тако и у Београду и Новом Саду.

Када је ријеч о пољопривреди, наши призвођачи млијека биљеже велики раст производње сваке године. Општина им излази у сусрет приликом набавке високостеоних јуница. Помажемо у набавци опреме и адаптацији објеката. У наредном периоду у плану је да узгој кромпира и других култура које имају традицију узгајања на висоравни каква је Гласинац подигнемо на један већи ниво. Ту би кроз брендирање гласиначког и боричког кромпира заједно наступали у заштити производа и стандардизацији. То су нека размишљања и о томе се мора разговарати са произвођачима и удружењима.

Што се тиче туризма, ми смо опредјељени за планински, сеоски, вјерски и посебно спортски, за који имамо велике могућности и планове развоја и побољшања. У наредном периоду смо припремили јавни позив за идејно рјешење затвореног базена и трибина стадиона као једне цјелине у СРЦ Бара, гдје већ имамо одличне терене, трим стазе, тениске терене. Подстицаћемо побољшање и повећање смјештајних капацитета. Жеља нам је да искористимо природне потенцијале, надморску висину која погодује припреми спортиста и да будемо препознати као дестинација која има одличне инфраструктурне услове за овај вид туризма.

У ПЛАНУ ЈЕ ИЗГРАДЊА ГРАДСКЕ КУЋЕ СА ТРГОМ И СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕМ. КОЛИКО БИ ЈЕДАН ТАКАВ ОБЈЕКАТ ЗНАЧИО ЗА ОПШТИНУ СОКОЛАЦ, АЛИ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ?

БЈЕЛИЦА: Градска кућа Соколац је пројекат од непроцјењиве културне вриједност за нашу општину и град Источно Сарајево, а самим тим и за овај дио Републике Српске.

У плану је да ту буде смјештен Музеј Гласинца и Романије, гдје гласиначка култура и налази из тог периода као изузетно значајно културно благо овог простора треба да буде изложено и представљено свим становницима Српске али и гостима и пролазницима. Наравно ту ће своје мјесто наћи и завичајне романијске поставке. Поред тога у овом објекту своје мјесто има Спомен соба, која ће са Војничким спомен гробљем Мали Зејтилник чинити цјелину одавања почасти и културе сјећања на борце и тековине Одбрамбено отаџбинског рата, потом библиотека која ускоро слави вијек постојања, затим градска галерија, те биоскоп и позоришно – концертна дворана.

Овим као што видите, ми правимо нешто што ће бити јединствено у Републици Српској. Започињемо један другачији, могу да кажем здрави вид културе сјећања. Са свим садржајима који су едукативног и културно-образовног карактера ми градимо љубав према завичају и према Републици Српској те тако инспиришемо људе да остану, да се врате и своје животе и срећу граде на овим просторима.

ОПШТИНА СОКОЛАЦ ЈЕ ИЗРАДИЛА СТРАТЕГИЈУ РАЗВОЈА ЗА ПЕРИОД 2020. – 2030. ГОДИНЕ ШТО ПРЕДСТАВЉА СВОЈЕВРСАН ВОДИЧ ЗА ЈАВНОСТ О РАЗВОЈНОМ ПУТУ КОЈИМ ОПШТИНА ЖЕЛИ ДА ИДЕ. НА ШТА СТЕ СТАВИЛИ АКЦЕНАТ КАДА ЈЕ У ПИТАЊУ ДАЉИ РАЗВОЈ ОПШТИНЕ? ШТА ГРАЂАНИ МОГУ ОЧЕКИВАТИ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ?

БЈЕЛИЦА: Стратегија развоја је наш оквир за дјеловање и рад ка оном што се зове одрживи развој. За администрацију и општинске власти, она је и план и програм како ће се у највећој мјери понашати у наредном периоду. Тиме се привреди и грађанима олакшава однос са администрацијом, те им помаже при планирању пословања.

Неке области морамо даље да развијамо, да дограђујемо и побољшавамо. Наша привреда базирана на дрвној индустрији може и мора боље, то је јасно свима на овом и не само на овом простору. Пољопривреда је у замаху, производња млијека никада већа, а још имамо доста простора да повећавамо и да напредујемо. Заштитили смо један свој бренд, Романијски скоруп-кајмак, а има их још и у том правцу сви морамо да радимо.

Наше индустријске зоне морају да одговоре потребама и домаћих и страних инвеститора. Важно је да их осавременимо, побољшамо струју, интернет и што боље повежемо путном инфраструктуром са градовима око нас, али и са читавим регионом.

Поред планова о градњи брзе цесте од Бијељине до Сокоца, те аутопута Београд-Сарајево, поново ћемо актуализовати планове о градњи аеродрома на Гласинцу. Такође бих истакао Соколов град, изградњу трибина на стадиоу, базен, Парк шуму Талине, а на посебно мјесто долази припрема за градњу Градске куће и Трга Патријарха Павла.

Наравно, десет година је дуг временски период, посебно када свједочимо да се свијет убрзано мијења. Због тога и наша стратегија може и треба да буде допуњавана, обликована и дорађивана у складу са кретањима и духом времена, а све у циљу што бољег остварења наших могућности. Она је доступна електронски и преведена је и на енглески, за све оне који желе да стекну увид у наше планове и пројекте, те да уложе свој новац и покрену посао у нашој општини.