Хит на светском тржишту је пчелињи отров, који се већ увелико користи за производњу лекова и фармацеутских производа.

Цена у свету се креће од 60.000 до 100.000 евра по килограму, док је у Србији чак три пута нижа. Разлог за то је пре свега недосататак законске регулативе који онемогућава организовану продају, каже за МОНДО председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић.

Многи пчелари знају за вредност пчелињег отрова, доста људи улази у тај посао и улаже, али на крају изгуби новац, каже Родољуб Живадиновић.

„Једноставно, тржишну цену одређује понуда и потражња. У Србији још увек не постоји лабораторија нити законска правила којом се регулише ова област, што резултира мањом потражњом и нижом ценом. Проблем је што ова област није законски регулисана и отров се купује на црном тржишту“, каже Родољуб.

Тек када се то законски регулише, производња на легалан начин ће бити омогућена. ипак се ради о отрову, који тако мора и да се третира, каже Живадиновић за МОНДО.

„Потребно је да се пропишу услови за производњу, од просторија и хигијене, до свих осталих стандарда. Ми смо тај захтев поднели још 2008. године, али ништа се није решило. Свако и даље ради како мисли да треба, на своју руку. Луди који имају пчеле сами се баве производњом и то је увек ризик, јер немате прописане стандарде, а купци га пазаре на своју одговорност“, каже Родољуб.

Према европским правилима, пчелињи отров, баш као и змијски, више нису ресор Министарства пољопривреде.

„Министарство здравља би требало да регулише начин прављења, обраде, продаје и диситрибуције, али то се још није десило. У свету се користи у фармацеутској индустрији, где се од пчелињег отрова производе препарати за коштана обољења. Увелико се раде истраживања са пчелињим отровом и испитује се да ли може да послужи као лек за одређене болести. Ако би се регистровао у ту сврху, производња би ‘експлодирала’, каже председник пчеларских организација.

Он подсећа да то није нимало лак посао и да се пчелари радије окрећу производњи меда, матичног млеча и прополиса, када од отрова не могу да профитирају.

„Сакупља се тако што се на кошницу постави плоча која се укључи у електро-апарат. Струја одређене фреквенце побуђује пчеле које почињу убадање и лучење отрова. Са плоча се скидају кристали апитоксина и чувају у стакленој теглици, на тамном месту“, каже Живаниновић.

За један грам отврова треба одрадити 15 пчелињих заједница, јер један грам отрова излучи 100.000 пчела стражарица, старости од 18 до 21 дан.