Станислав Деспотовић (35) из Добоја, првоосумњичени за компјутерске преваре којима је компанија М:тел оштећена за 660.000 марака, пријетио је жестоко мулама које су отварале рачуне у кладионицама преко којих је подизан спорни новац.
Извор Српскаинфо из МУП Републике Српске открио је да је Деспотовић својим мулама говорио “мрак једе људе” у случају да неко и помисли да новац задржи за себе.
У добро осмишљеној превари кориштена је инфраструктура кладионица у Републици Српској преко чијих рачуна је извучено више стотина хиљада марака.
Деспотовић, који је иначе по струци информатичар и његови саучесници, у периоду од маја до децембра 2020. године унијели су малициозни фајл- вирус којим су ставили под контролу М:телову апликацију “м:го”.
– Након тога, кориштењем малициозног фајла управљали су подацима о уплати за припејд услуге, гдје су допуњавани припејд бројеви без реалног новчаног покрића, а затим путем СМС порука преко ВАС сервиса, дио уплате са претходно допуњених припејд бројева телефона пребачен је на налог креиран код правних лица “Моззарт” д.о.о. и “Меридиан Тецх” д.о.о. на име различитих особа – наводи се у истражној документацији.
Свједок саучесник
Извор из МУП Републике Српске открио је за Српскаинфо да је један од саслушаних свједока до детаља описао начин рада Деспотовића.
Из исказа овог свједока могло се уочити да је у криминалној организацији највјероватније био и један Афро-Американац чији идентитет за сада није познат.
– Свједок је иначе у родбинским везама са Деспотовићем, а истражиоцима је испричала да ју је Станислав у мају прошле године први пут контактирао и затражио да на свом телефону инсталира апликацију “Сигнал”. Убрзо је Станислав своју рођаку упознао са детаљима будућег плана – објаснио је извор Српскаинфо из истраге.
Станислав је својој рођаки рекао да су Румуни провалили у систем “Моззарт кладионице” и да се врше исплате само уз личну карту, па је овај свједок у неколико наврата поновила како није знала да учествује у криминалним радњама.
За услуге преузимања новца са рачуна кладионице Деспотовић је плаћао 15 одсто, па је тако са износ од 1.000 марака који се подигне, мула за себе могла оставити 150 марака.
Свједок је испричала како је успјела контактирати неколико пријатеља који су такође пристали да на своја имена отворе рачуне у кладионици “Моззарт”.
Деспотовић је посебно пазио да његов идентитет не буде откривен приликом предаје новца.
– Поруке које сам добијала од Станислава садржавале су име кладионице, улицу, код и износ новца који се требао подићи. Када би ми Станислав послао ову поруку, онда је слао име, или моје или мојих пријатеља, на које је извршена уплата новца. Станислав је инсистирао да из телефона бришем податке о пошиљацу, односно његове податке – објаснила је током саслушања пред истражиоцима рођака првоосумњиченог за компјутерске преваре “тешке” 660.000 марака. Рођака Деспотовића открила је истражиоцима и како су прве уплате на отворене рачуне у кладионици биле по 500 марака, а након подизања новац би стављала у бијелу коверту и односила на различите локације међу којима је била и бензинска пумпа на улазу у Приједор из правца Бањалуке.
Мистериозни Афро- Американац
Исплате су биле све веће, а муле су са рачуна у кладионици једне прилике подигле износ од чак 20.000 марака.
Овога пута новац је требао бити предан испред локала у центру Бањалуке.
– Станислав ме је путем апликације “Сигнал” обавијестио да дођем на паркинг испред локала у центру Бањалуке гдје ће ме чекати “Ауди Q” црне боје, дао ми је и број таблица. Рекао ми је да на под код сувозачевог мјеста оставим коверту с новцем. Када сам пришла ауту, оно се откључало и ја сам по договору у ауто убацила новац. Желим да напоменем да је на истом мјесту у ауту већ било новца спакованог у кесу – испричала је истражиоцима рођака Деспотовића.
Након што је оставила новац, са колегама који су били у пратњи, рођака је сјела у локал, а затим је за једним од сусједних столова примјетила Деспотовића који је био у друштву Афро-Американца, те двојице мушкараца у доби од око 40-ак година.
Осим различитих локација у Приједору и Бањалуци, Деспотовићу је новац предавала и у својој кући.
Према њеном признању, за Деспотовића је преко својих контаката- мула прибавила новац у укупном износу од око 100.000 марака.
Остатак новца, Деспотовић је највјероватније прибавио преко других увезаних мрежа саучесника широм Републике Српске.
Проблеми
Проблеми у криминалној мрежи почели су у јулу прошле године, када је кладионица почела блокирати рачуне преко којих је исплаћиван новац.
Међутим, Деспотовић је убрзо почео отварати рачуне креиране на лажне личне податке у другој кладионици “Меридиан”. Овај новац ипак, није могао бити подигнут са рачуна, јер су службеници тражили претходно увид у лична документа.
Двије седмице уочи хапшења, Деспотовић је контактирао своју родицу и питао да ли је прати полиција, односно да ли се неко распитивао око цијелог случаја, на шта му је рођака одговорила да се “апсолутно ништа не дешава”.
Притвор
Основни суд у Бањалуци одредио је једномјесечни притвор Станиславу Деспотовићу (35) из Добоја због сумње да је починио кривично дјело компјутерска превара и оштетио компанију “М:тел” за 660.000 марака.
Притвор је одређен због бојазни да ће осумњичени боравком на слободи утицати на свједоке, те сакрити или уништити доказе.
Пријети им до 10 година затвора
Осим Станислава Деспотовића, у акцији МУП Републике Српске кодног назива “Скрипта” приведени су Драган П. из Модриче, Титослав Д. из Лакташа и Славица Д. из Приједора. Они су након саслушања пуштени да се бране са слободе.
Акцију “Скрипта” извели су полицијски службеници Одјељења за високотехнолошки криминалитет Управе криминалистичке полиције МУП Републике Српске, током које су обављени и претреси на шест локација на подручју Приједора, Добоја, Модриче и Лакташа.
У претресима је пронађено и одузето више предмета који ће бити предмет даљег кривичног поступка мобилни телефони, компјутери, лаптопи, компјутерска опрема, СИМ картице.
Извјештај о почињеном кривичном дјелу компјутерска превара поднесен је против Деспотовића и троје приведених саучесника.
За кривично дјело компјутерска превара у Републици Српској запријећена је казна до 10 година затвора.
Наиме, према члану закона који поближе одређује висину затворске казне, за материјалну штету која прелази 30.000 марака може се изрећи минимална казна од две године и максимална 10 година затвора.
