У својим досијеима о Јовици Станишићу ЦИА је велику пажњу посветила судском процесу у Хагу против бившег шефа Државне безбедности Србије, који до дан-данас није завршен.
Американци су тако у Станишићев досије од речи до речи убацили све што је у судници Трибунала изговорио бивши високи званичник ДБ Владо Драгићевић. Он је тада, између осталог, изјавио да Станишић „није био агент Централне обавештајне агенције (ЦИА)“ САД, већ да је са ЦИА био „у професионалној вези“.
Као пример, навео је да је ДБ Србије 1992. представнику ЦИА доставио „све податке“ о војно-политичкој ситуацији у републици Српској Крајини који су били „важни за примену Венсовог мировног плана“.
– Био је то прави професионални однос за који смо сматрали да може донети корист нашој служби и земљи – рекао је Драгићевић.
ПУТОВАЊА У БОСНУ
Он је прецизирао да је неколико пута ишао у Босну с представником ЦИА да би проверили да ли на одређеним местима за које је ЦИА имала податке постоје масовне гробнице људи који по националности нису били Срби.
– Касније је и америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт дошла да се увери у постојање масовних гробница – додао је Драгићевић.
Званични протокол о сарадњи СДБ Србије и ЦИА био је потписан 1996, а Американце су највише занимали спровођење Дејтонског споразума, безбедност америчких војника и борба против међународног тероризма.
У оквиру те сарадње 1995. био је успостављен пункт ЦИА у Републици Српској уз помоћ ДБ Србије, рекао је Драгићевић.
ДБ је врло успешна служба
Драгићевић је потврдио да је ЦИА у званичним документима оценила да је „ДБ Србије врло успешна служба која се успешно носи с десним екстремизмом у спровођењу мировне политике државних органа и председника Милошевића“. Сарадња ЦИА и ДБ Србије, како се наводи, била је за америчку страну од изузетне важности за спровођење Дејтонског споразума и за безбедност америчких војника у БиХ.
Он је сведочио и о Станишићевом доприносу у ослобађању више од 450 војника Унпрофора које су босански Срби узели за таоце у мају 1995.
– Станишић је на своју иницијативу, уз одобрење Милошевића, предузео кораке да таоци буду ослобођени. Милошевић је био скептичан да се било шта може учинити. У то време Милошевић није имао контакте с Војском Републике Српске због санкција Србије према РС – рекао је Драгићевић.
Процена СДБ Србије је, како је рекао, била да су се „ствари отеле контроли“ и да узимање талаца „штети свим Србима“.
У првом сусрету током кризе с таоцима Станишић, кога је Драгићевић пратио, покушао је да председнику РС Радовану Караџићу у Бијељини „објасни негативне аспекте и последице“ узимања талаца, укључујући „могући напад НАТО у циљу њиховог ослобађања“.
Караџић од Србије тражио подршку коју није могао да добије
Разговори су били тешки и мучни, а Караџић је тражио материјалну и логистичку подршку Србије, коју ми нисмо могли да му обећамо, казао је сведок.
Лидерима Срба у Книну Милану Мартићу и Милану Бабићу, који су такође били присутни, Станишић је рекао да је лудост идеја о проглашавању уједињења републике Српске Крајине и РС, чему су они били склони.
Станишић је касније покушавао да убеди и команданта Војске РС Ратка Младића да пусти таоце.
– Искључива одговорност за узимање талаца пада на ВРС и генерала Младића – оценио је Драгићевић, додавши касније да је то била и одлука политичког врха РС.
ВАЖНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Према речима Драгићевића, ДБ Србије је имао и информације да је тадашњи командант Ратко Младић „хтео да убије Станишића, Симатовића и мене кад смо били у његовом штабу у Хан Пијеску“.
Сведок је изјавио да је Станишић због заслуга у ослобађању талаца, а касније и ослобађању француских пилота оборених авиона, 1996. у Паризу добио медаљу француске обавештајне службе ДГСЕ.
Исте године делегација СДБ Србије са Станишићем на челу, у којој је био и Драгићевић, посетила је ЦИА. Делегација америчке обавештајне службе била је у Београду у марту 1996.
