Бивши командант 10. диверзантског одреда Војске Републике Српске Милорад Пелемиш преминуо је у Београду после дуге и тешке болести.
Командант 10. диверзантског одреда ВРС, Милорад Мишо Пелемиш, после јако тешке и дуге борбе са опаком болешћу преминуо је у Београду.
Као подфицир ЈНА од 1983. године био је припадник Специјалне антитерористичке јединице, претече данашњих „Кобри“. Учествовао је у борбама на свим ратиштима бивше СФРЈ и важио за једног од најбољих.
Крајем 1991. указом председника СФРЈ одликован орденом за храброст за заслуге на вуковарском ратишту.
У жижу јавности доспео као командант 10. диверзантског одреда ВРС, када су у јулу 1995. учествовали у борбама око Сребренице. У Републици Српској, по наређењу Радована Караџића, одликован орденом Милоша Обилића
Ухапшен је у Београду 1999. под оптужбом да је шпијунирао у корист француске обавештајне службе, као члан групе „Паук“.
Ко је Милорад Пелемиш
Милорад Пелемиш, рођен 1964, у селу Пелемиш код Шековића, у Босни и Херцеговини. Старији водник ЈНА. Припадник антитерористичке јединице Градијске бригаде. Борио се код Вуковара. Вратио се у БиХ 1992. Основао специјалну јединицу МУП-а РС. Од октобра 1994. је командир 10. диверзантског одреда ВРС-а у чину поручника.
10. диверзантски одред ВРС
10. диверзантски одред је био једна од приштапских јединица Војске Републике Српске. Одред је основан 14. октобра 1994. као борбена јединица директно подређена Главном штабу Војске Републике Српске. Одред је бројао између 50 и 60 бораца, подељених у два вода: Први (Бијељински) вод, чији је командир био потпоручник Франц Кос и Други (Власенички) вод, чије је командир био Лука Јокић. Власенички вод је током рата функционисао као јуришни вод, док је Бијељински вод коришћен за диверзантска дејства. Први вод је имао седиште у Бијељини, док је други вод смештен у месту Драгашевац код Власенице. Током рата у Босни и Херцеговини, 10. одред је први пут као јединица задејствована у нападу ВРС на Бихаћ крајем 1994. На лето наредне године, одред је учествовао у заузимању Сребренице у операцији Криваја 95 и заузимању Жепе у операцији Ступчаница. Почетком августа одред је пребачен у Босанску крајину где је прво учествовао у противнападу ВРС ”Вагањ 95”, да би потом бранио прилазе Дрвару од напада хрватских снага.
