Енергетска ефикасност, односно мјере које доводе до уштеда у потрошњи енергије, постаје све значајнија и у земљама западног Балкана. Све више компанија и домаћинстава у БиХ при планирању изградње и реновирања, или куповине нових уређаја, води рачуна о томе да у своје објекте уграђују или уводе енергетски ефикасније производе, чиме штеде на рачунима за струју и помажу заштити животне средине.
Од 1. марта ове године Европска комисија промијенила је начин на који обиљежава енергетски најефикасније производе, барем када су у питању кућански апарати и бијела техника. Лампе и расвјетна тијела ће нове ознаке добити у септембру ове године, а остали уређаји током наредних мјесеци и година. Енергетски најефикаснији уређаји, који су до 1. марта ове године носили ознаку А+++, од сада ће имати ознаку Б. Ниједан уређај тренутно на тржишту европске економске заједнице или тржиштима која поштују европску регулативу нема енергетску вриједност А у складу с новом номенклатуром, али намјера је да у наредним годинама произвођачи на тржиште избаце уређаје који ће уштедом енергије добити ознаку А.
Грађани БиХ који желе да своје домове учине енергетски ефикаснијима однедавно имају могућност да аплицирају за грантове. ЕУ и друге европске институције, попут Европске банке за обнову и развој, њемачког ГИЗ-а и других институција, преко домаћих комерцијалних банака попут Раиффеисен Банк или УниЦредит банке нуде могућност добијања грантова.
Систем фунционише на начин да грађани узму предрачуне за енергетски ефикасне мјере или производе које намјеравају купити или уградити у своје домове, а онда с тим предрачунима оду у једну од комерцијалних банака у БиХ или микрокредитних организација које имају уговоре с ЕУ, УНДП-јем или другим институцијама. Ако донатори одобре енергетски ефикасне мјере, грађани могу узети кредит у банкама, а затим, након што предоче доказе да су купили и уградили производе, на текућим рачунима им буду уплаћени грантови, који обично износе 20% инвестиције.
Чак и ако се узму у обзир камате и трошкови кредита, грађанима остаје значајна сума новца као мотивација да уграде што више енергетски ефикасних производа. Поједине банке имају релативно ограничену палету мјера и производа за које се могу добити грантови, попут термалних фасада, топлотних пумпи за гријање, спољне столарије и сличних производа. Друге, пак, банке уз ове производе нуде и могућност набавке енергетски ефикасних кућанских уређаја и апарата који су до сада носили ознаку А+++ и А++, а сада имају ознаку Б и Ц, попут веш-машина, машина за суђе, блендера, телевизијских пријемника и других уређаја.
Кадри Симсон, комесарка за енергетику у Европској комисији, рекла је да је европски начин етикетирања енергетских производа био пун погодак.
– До краја фебруара више од 90% производа у ЕУ имало је ознаке А+, А++ или А+++. Нови начин означавања ће бити јаснији и помоћи ће произвођачима да наставе с иновацијама како би понудили још енергетски ефикасније производе, што помаже смањењу емисије стакленичких гасова – рекла је она.
И Фонд за заштиту животне средине РС нуди могућност суфинансирања пројеката енергетске ефикасности, а све информације о пројектима које подржавају могу се пронаћи на њиховој интернет страници.
Јанез Копач, секретар Енергетске заједнице, каже да је БиХ на почетку дугог пута када је ријеч о енергетској ефикасности. Примјера ради, истиче да се код вишеспратних зграда мора мијењати регулатива.
– Банке не желе финансирати енергетску ефикасност у небодерима због неадекватно ријешеног питања заједница етажних власника. А 45% стамбеног фонда чине вишеспратнице. Све инвестиције иду у индивидуалне и јавне објекте јер их банке могу лакше кредитирати. Пуно је оваквих примјера гдје би се велики напредак могао постићи само промјеном регулативе – истиче он.
Иако су, као што смо видјели, и у БиХ започете иницијативе за добијање грантова у области енергетске ефикасности, и даље знатно заостајемо за ЕУ. У тим земљама грантови су много издашнији, а понекад инвестицију покрију у износу од 100%. ЕУ је, примјера ради, прошле седмице издвојила 17,5 млрд ЕУР за помоћ рударској индустрији због затварања рудника и искључивања термоцентрала из погона.
Захваљујући иницијативи Европске комисије „Нови зелени договор“ и Фонду за западни Балкан, значајан износ од око 9 млрд ЕУР грантова за западни Балкан ће се односити на екологију. Грађани ће, ако овај пројекат буде имплементиран, повољно моћи набављати електричне аутомобиле, постављати соларне панеле на кровове и уводити друге еколошке иновације.
