У Палама је данас обиљежено 29 година од страдања 14 бораца чете “Петар Пандуревић”, који су убијени у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.
Заједно са својим саборцима 8. јуна 1992. године погинуо је и њихов командант Петар Пандуревић.
Тим поводом данас је код мјесног спомен-обиљежја Станица у Палама служен парастос страдалим војницима.
Муслиманске снаге извршиле су 8. јуна 1992. године напад на српске положаје у тренутку сахране 45 бораца Војске Републике Српске у покушају да пробију ослабљену одбрамбену линију на Требевићу и продру у дубину српске територије.
У овом нападу погинуло је 14 бораца чете “Петар Пандуревић” заједно са командантом.
Један од командира у овој чети Зденко Симанић истакао је да се сваке године на данашњи дан окупљају у знак сјећања на оне који су дали своје животе за Републику Српску.
Он каже да је поносан на оно што је остварено, за шта су се борили и што треба и сачувати.
Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је да је највреднија тековина у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату Република Српска и да никада и нико не смије да омаловажи узвишену борбу српског народа.
Он је рекао да је Република Српска плаћена најскупљом цијеном – људским животима и да су наспрам тих жртава породице погинулих бораца биле највеће жртве у рату и послије рата.
Парађина каже да друштво мора да покаже свијест и савјест према тим породицама и ратним војним инвалидима и да се одужи својим браниоцима и ствараоцима.
Начелник општине Пале Бошко Југовић истакао је да ће ова локална заједница наставити да помаже породицама бораца када је ријеч о стамбеном збрињавању, али и на сваки други начин.
“Увијек ћемо их се сјећати и пружати подршку њиховим породицама”, рекао је Југовић.
Вијенце на спомен-обиљежје положили су чланови породица погинулих српских бораца и њихови саборци, представници паљанске Борачке организације, руководство града Источно Сарајево, општине Пале, представници СУБНОР-а, политичког и јавног живота и Српске православне цркве.
Чета “Петар Пандуревић” формирана је почетком рата. Имала је 200 храбрих бораца, чувала је српске положаје на Требевићу и обишла бројна ратишта широм Републике Српске. Погинуло је 36 бораца ове чете, 18 је рањено, а троје има статус ратних војних инвалида.