У тренуцима кад стигне позив за помоћ, без обзира да ли људске животе треба спасавати на планинама, у кањонима или ријекама – дајем све од себе да акција успије. Живот је највредније што имамо, нема цијену, а кад некоме помогнем пуно ми је срце, прича за „Независне“ Дарко Вранић, волонтер и спасилац из Фоче.

Волонтерским радом двадесетпетогодишњи младић бави се од 2016. године као члан Спасилачке службе „Wолф“ из Фоче, а Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске препознало је његов труд те га наградило републичким признањем за једног од четири најбоља волонтера у прошлој години.

„Награди се нисам надао, али ми заиста много значи. Значи сама спознаја да је неко препознао мој труд и рад. Министарству захваљујем на указаном повјерењу и награди која ми је вјетар у леђа и подстрек да наставим са волонтирањем и пружањем помоћи свима којима је потребна“, поносан је Дарко.

За пет година волонтерског рада млади Фочак нанизао је бројне акције спасавања, а за наше новине појашњава да га је љубав према спортском пењању, као и свијест да ништа није вредније од људског живота, опредијелила да постане спасилац.

Младић који је стасавао подно моћног Маглића вишеструки је шампион БиХ у слободном пењању, специјализовао се за алпинизам, односно за спасавање са неприступачних стијена. Такође је тренер слободног пењања, бави се планинским бициклизмом, а прошао је и обуку за спасавање уз помоћ хеликоптера, као и спасавања на води.

Све вјештине којима је овладао од велике су му помоћи приликом акција спасавања.

„Да би неко постао спасилац мора проћи одговарајућу обуку. Не можеш спасавати људе из хеликоптера ако ниси прошао обуку за тај дио посла, а иста је ситуација и када је ријеч о спасавању на води. Сваки спасилац мора прво да научи да заштити себе па онда повријеђеног на мјесту несреће“, објашњава Дарко.

Волонтер којег кроз акције воде храброст и знање како помоћи људима који су се нашли у невољи наводи да фочански „вукови“ акције спасавања немају сваки дан: некад су на терену седам дана заредом, а некад несрећа, на срећу, не буде до 15 или мјесец дана.

„У које год доба дана да добијемо позив, крећемо на локацију по упутствима из контролног центра. Али, тек када дођемо на лице мјеста заправо видимо о каквој се несрећи ради, какве су посљедице по лица те како треба да дјелујемо“, прича спасилац.

Присјећа се акције спасавања супруге једног британског дипломате која је имала незгоду приликом успона на Маглић, а за овај подухват чланови Спасилачке службе „Wолф“ добили су јавну захвалницу Амбасаде Велике Британије у Сарајеву на Инстаграм профилу институције.

„Они су били на једном кампу на Маглићу, а супруга дипломате је пала и сломила ногу на два мјеста те је водич који је био с њима звао нас. Окупили смо се за 15 минута, стигли у подножје планине и кренули у акцију спасавања која је трајала шест сати. Била је магла, било је хладно, али нашли смо их… Госпођи смо пружили прву помоћ, на носилима је спустили на Тјентиште и предали даље Хитној помоћи“, присјећа се Дарко.

Учествовао је и у акцијама и потрагама у Босни и Херцеговини, али и Србији, током којих су, нажалост, проналазили и смртно страдала лица: у Гацку су „вукови“ након вишедневне потраге у ријеци Заломци пронашли тијело особе настрадале у саобраћајној несрећи, били су на лицу мјеста у кањону Миљацке кад су у несрећи погинуле четири учитељице на путу између Пала и Сарајева, те у Србији на ријеци Лим када су пронашли тијело човјека који се утопио.

Дарко за „Независне“ прича да је емотивно тешко прихватити акције у којима се трага за смртно страдалима, али да га такви догађаји не обесхрабрују да у свакој новој акцији пружи максимум.

Тако се крајем прошле године нашао у земљотресом погођеној Костајници.

„Био сам осам дана у Костајници. Било је тужно гледати људе који су остали без крова над главом. Помогли смо унесрећеним људима колико је то било у нашој моћи, претежно смо рушили оштећене димњаке, да не би сами падали и тако стварали још већу штету“, присјећа се овај пожртвовани волонтер, који нема стално запослење.

Младима поручује да волонтерски рад, ако се за њега одлуче, може само да им служи на част, али казује да је свјестан и да данас већина младих не жели да ради ни плаћен посао, а поготово онај за који нема новчане надокнаде.

А Даркови суграђани свјесни су заслуга овог младог момка те се на његовом Фацебоок профилу могу наћи бројне похвале на рачун његовог лика и дјела, а једна, која можда најбоље описује човјека који животе других ставља испред властитог, гласи: „‘Wолф’ је изњедрио још једног поштеног, часног, вриједног човјека, са срцем и душом. Толико пута си био горе високо, али никада ове испод себе ниси гледао с висине! Браво, Дарко, поносимо се тобом!“.