Старче, да ли разни покрети и протести хришћана доносе неке резултате?

У ово доба и само присуство хришћана је сведочење за веру. Неко, вероватно, својом молитвом може много допринети, али ће други искористити његово ћутање и рећи: “Тај и тај се уопште није успротивио што значи да је на нашој страни; слаже се са нама.” Ако се бар неколицина не дигне против зла, то јест не разобличи оне који саблажњавају верне, биће још веће зло. Тако би верујући мало живнули, али би, исто тако, бар мало били заустављени сви они који се дижу против Цркве. Црква није њихов чамац па да праве излете са њим. Она јесте чамац али Христов. То су обични клеветници којима је важно да имају добру плату, луксузан аутомобил и да јуре са забаве на забаву… И онда хоће законом да уведу “грађански” брак, да озаконе побачаје… Шта ће учинити Бог, то је друго питање.

И са овим богохулним филмовима покушавају да исмеју Христа. То чине да би на крају рекли: “Ето, такав је био Христос, сада ће доћи прави Месија.” И онда ће представити свог “Месију”. То им је циљ.

nСтарче, зло је у томе што им људи верују и тако се кваре ?

Квари се онај ко је склон кварењу. Прихвата такве идеје јер хоће да оправда нешто што се не може оправдати како би повлађивао својој помисли. Свим тим хуљењем на Бога покушавају да оправдају владајући хаос у моралу. Превршили су сваку меру. Неки хришћани су од суда тражили да се филм “Последње искушење” забрани јер вређа верска осећања, а јавни тужилац је рекао: “Није то ништа.” Такво светогрђе се још није видело. Побуна против тог филма је за нас било исповедање вере. Али у свим тим догађајима постоји и једно добро: раздваја се кукољ од пшенице, људи се просејавају као брашно кроз сито.

Старче, постоје ли теме за које се треба бранити, било као појединац било као група, и друге за које се не треба бранити? На пример, кад су вас оптужили да сте јеретик ви сте се бранили, али друге оптужбе сте оћутали?

Не кажем то ја, то кажу Свети Оци. Било која друга оптужба ми помаже у духовном расту, али јерес ме одваја од Христа.