Шуме у Српској вапе за обновом. Стабла се сијеку бесправно. Помушљава се ријетко, а потребно је пошумити 20 одсто голети.
На подручју Шумског газдинства Приједор, прије двије године, на 29 хектара засађено је 73 хиљаде нових садница. Прошле године, 108 хиљада – на 43 хектара. Резултати ће, кажу, бити видљиви тек за неколико деценија, али неће изостати.
– Најбитнији резултати пошумљавања односе се на еколошке ефекте на подизање засада шумских врста, дрвећа, на површинама на којима се они не могу природним путем појавити или је отежано појављивање – сматра Драган Спасенић технички директор Шумског газдинства Приједор.
Тренутно невидљиви економски ефекти разлог су зашто се пошумљавање потискује у други план. Трошкови заштите шума у прошлој години премашили су 11 милиона 800 хиљада марака. На очување и подмлађивање издваја се 10 одсто прихода. Међутим, то не може да надомјести број посјечених стабала. Због свега, трпи и дрвопрерађивачки сектор.
– На тржишту је повећана потражња за производима од дрвета тако да се то рефлектује и на повећану потражњу обловине према ЈП Шумарство гдје постоје одређени захтјеви и притисци да се убрза производња како би се снабдио дрвопрерађивачки сектор – рекао је Горан Зубић помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Подмлађивању шума не погодују ни климатске промјене, ни саднице неприлагођене станишту. Истраживања министарства и Шумарског факултета у Бањалуци кажу да би здравијим шумама могла помоћи промјена праксе да се у 90 одсто случајева пошумљава четинарским врстама. Убудуће, однос четинара и лишћара биће изједначен.
– Свака голет која се успјешно пошуми итекако доприноси очувању воде, очувању земљишта, смањењу ерозије, а тиме се спречава и појава поплава – навела је Маријана Каповић Соломун декан Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци.
Сребренка Голић министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију сматра да простор који трпи у неком периоду енормне суше, па поплаве, све те елементарне непогоде које су биле екстремне.
– Трпимо посљедице, а морамо се прилагођавати промјенама које долазе, прилагодити се датом времену и условима – додала је она.
До 1992. на снази је био закон којим је дефинисано да се на кубни метар посјечене дрвне масе пошуми 14 квадратних метара површине. Да је закон одавно промијењен, говори чињеница да је само 2017-те посјечено скоро 3 хиљаде кубних метара дрвне масе, док је пошумљено свега 652 хектара. Одбијамо ли да дишемо пуним плућима?
