Необична сорта жуте лубенице гајена је у Србији од давнина. Старији памте да је много распрострањенија била пре Другог светског рата него данас. Са сетом се сећају слаткоће њеног жутог “меса” и необичне боје која их врати у детињство, када су их са слаткоћом јели одмах по брању, на њиви.
Данас је жути бостан атракција тек на понекој пијаци, од које испрва људи зазиру чудећи се његовом изгледу, али ко се одважи да једном проба, враћаће се поново.
Имају танку кору и мало семена. Укус жутог језгра подсећа на укус диње и изузетно су слатке. Теже око пет, шест килограма и скупље од шарених лубеница за неких 20-30 динара.
Као да јој се затрло семе, тек у понеким сремским селима (Попинци, Ашања, Пећинци, Добринци…) бостанџије могу да се похвале овом сортом “сремске краљице”.
И док је на далеком Тајланду ова сорта широко заступљена као егзотично поврће (да, добро смо се изразили, лубеница је заправо поврће а не воће), жута лубеница је код нас остала само предратна успомена старијих грађана и тек понека атракција на малобројним тезгама.
