Постоје ли данас пријатељства у која смо спремни да се закунемо или да ставимо “руку у ватру”? Какав однос млади људи имају према пријатељству, у поређењу са ранијим генерацијама?

Одговоре даје Жељка Курјачки Станић, психолог и психотерапеут:

Данашња пријатељства су површна

– У свакој генерацији, и пре 100 година и данас, постоје људи који дубоко поштују пријатељство, који су одани пријатељи и искрено воле, али има и оних којима пријатељи служе више као публика, да себе забаве. Пријатељства ових других су површна, без суштине и због тога лако заменљива – објашњава Курјачки Станић.

Промениле су се вредности па и пријатељства

Данашња пријатељства су се, у односу на генерације од пре тирдесетак година, пронемила јер су се и вредности промениле.

Сада се цени индивидуалност

– Сада се више цени независност, индивидуалност, самодовољност, па се данашња деца не уче толико разумевању, поштовању, саосећању и праштању. Будући да су то четири камена темељца правог пријатељства, постаје јасно због чега данашња другарства краће трају и мање су битна у нечијем животу – упозорава психолог.

Разумевање, поштовање, праштање и саосећајност су основа пријатељства, а деца се томе више не уче!

На чему су првенствено базирана данашња пријатељства?

– Данас постоји један парадокс. Никада у историји човечанства нисмо имали толико људи око себе, а путева који воде ка њима је безброј. Постоје друштвене мреже које нам дозвољавају да практично дођемо до било кога ко нам се чини интересантним, коме можемо да пошаљемо поруку и иницирамо пријатељство – каже Жељка Курјачки Станић.

Људи свуда око нас, а ми усамљени…

Међутим, упркос добрим путевима и савршеној повезаности људи су све усамљенији. Зашто?

– С друге стране, људи су усамљенији него икада. Имамо хиперпродукцију контаката, на стотине и хиљаде такозваних фејсбук пријатеља, али оних које бисмо желели да позовемо ако се нађемо у невољи и који би дошли је веома мало – истиче психолог.

Губитак пријатеља је као смрт драге особе

Колико су другарски односи површни, имају ли “тежину”?

– Проблем је то што је веома тешко или чак немогуће проценити да ли је неко заиста добар пријатељ, да ли искрено воли, док је све у реду. Док не дође нека невоља, прва свађа или тежак период у нечијем животу, сва пријатељства махом изгледају исто. Због тога долази до великих разочарања и у другу особу и у себе када се покаже да је то пријатељство, што се тиче те друге особе, било површно и безначајно, а нама је значило. Разочарање у пријатељство има потенцијал трауматског искуства и може да буде једнако болно као смрт блиске особе – закључује Жељка Курјачки Станић.