Шездесетшестогодишњи Сокочанин Перо Мијатовић истрчао је свој 13. маратон под називом „Маратон два града“ у Источном Сарајеву и Сарајеву и стигао 95. у категорији „60 плус“ од 142 такмичара који су стигли на циљ.
„И поред тога што се трчало у условима на које нисам навикао, јер волим кишу и нижу температуру, моје вријеме је било четири часа и 30 минута“, наводи Мијатовић за Срну.
Он наглашава да је „Маратон два града“ одржан у недјељу, 18. јула, у сјајној организацији и уз велику масовност, те да је протекао „кроз срце“ Сарајева и Источног Сарајева, са стартом и циљем у близини градске Вијећнице.
Мијатовић напомиње да му је додатну снагу у пресудном тренутку дала кћерка Тијана и унучићи дочеком на дијелу стазе кроз Источно Ново Сарајево, и тиме га, у име осталих чланова породице, подржала да се бави овим спортом.
Држећи се гесла „Важно је учествовати“, Мијатовић је поносан што је у протеклих девет година био на 13 маратона и више од 30 полумаратона, те трчао раме уз раме са некадашњим првацима Балкана и Европе.
Ову годину је, како каже, започео 17. јануара зимским маратоном у Сарајеву, а потом почетком марта учестовао је на петом полумаратону у Градишци гдје је био други у својој категорији изнад 60 година.
Мијатовић је учестовао и у првој трци под називом „Стазама Босне Сребрене“ у Сребереници 9. маја, те на десет-километарској трци „Сарајевски ноћни ценер“ прије десетак дана.
Маратонац са Сокоца отворио је „врата у свијет ветеранске атлетике“ првим учешћем и побједом на „Видовданској трци“ у Брчком 2012, а потом је услиједило низ маратона.
Мијатовић је остварио најбоље резултате на маратону у Подгорици 2012. гдје је стигао 63. и на Београдском маратону је био 72. са резултатом испод четири часа, а посебно памти маратон у Истанбулу 2013. гдје је постигао лични рекорд 3,42 часа.
„Након Истанбула, обрео сам се у девет европских земаља, учествујући на маратонима у Ротердаму, Цириху, те у Италији, Њемачкој, Чешкој и свим републикама у окружењу“, прецизира он.
Био је запажен учесник, подсјећа, и на веома занимљивим тркама уз степенице као што су Новска, Марјанска и Метковић скалинада, те као вишеструки учесник трке уз степенице у Вршцу.
У посебном сјећању чува, истакао је, све наступе који су имали карактер „хуманитарне трке“.
За маратонца са Романије посебно изненађење била је једна од најтежих трка у Европи – „Макарска – Вошац 2014“, у којој се трчи планинарском стазом на коту 1.421 метара надморске висине, односно осам километара успона, од риве до коте Вошац на Биокову.
„Иако је био 24. мај, кренули смо спортски обучени, а већ у пола брда на тој тешкој стази кишица која нас је пратила са риве прерасла је у сњежну мећаву, па је Горска служба спасавања имала доста посла“, присјећа се овај ветеран трчања.
Свака његова трећа трка, од првог учешћа у Брчком до сада, завршена је са признањем на постољу.
Мијатовић медаље одавно не броји, иако су му све подједанко драге, од најмањих по величини, као што су са она „Церског полумаратона“ па до оних од „200 грама“, као и десетак пехара и много разних признања.
„Фасцинирао сам многе, а и сам себе, првом побједом и свим каснијим пласманима који су услиједили. Добри резултати за кетегорију такмичара у педесетим годинама били су пресудни да на дугим стазама останем до данас„, наглашава Перо Мијатовић.
Он најављује да ће у маратону остати све док га здравље буде служило и док му заједница омогући учешће на такмичењима, те наводи да га радује што у БиХ све више оживљава ветерански спорт и што скоро сваке недјеље има по једна трка.
Мијатовић наглашава да су му у припремама и тркама на „дуге стазе“ до сада помагали Град Источно Сарајево, пријатељи, приватни предузетници и општина Соколац у складу са својим могућностима.
Соколачки маратонац већ се припрема за вечерњу трку у Какњу почетком августа, на којој очекује добар резултат.
„Маратон два града“, други по реду, одржан је у недјељу, 18. јула, кроз Сарајево и Источно Сарајево маратонском трком, штафетним маратоном и меморијалном трком „Осман Јунузовић“, уз учешће око 750 такмичара.
