Прослављени српски тренер Душан Дуда Ивковић преминуо је у 78. години.

Тужна вијест пробудила је Србију у четвртак.

Душан Дуда Ивковић је преминуо, а вијест је потврдио први човјек Радничког са Црвеног крста:

– У шест часова и 50 минута Душан је преминуо у болници у Београду од посљедица воде у плућима и херпеса – рекао је кратко Горан Калинић за Спорт Клуб.

Ивковић је рођен у Београду 29. октобра 1943. године, а стасао је на Црвеном крсту, уз рођеног брата и легендарног тренера Слободана Пиву Ивковића, а резултатима које је направио водећи најбоље југословенске и европске клубове, а посебно репрезентацију, позиционирао је српску кошарку на највише мјесто у европским и свијетским оквирима.

У најтежем периоду српске кошарке, послије распада СФРЈ и забране такмичења спортистима, Дуда је заједно са легендарним Бором Станковићем преко својих веза и свог ауторитета се борио и изборио да селекција СРЈ на мала врата, кроз квалификације, оде на шампионат у Атини и тамо испише можда и најљепшу причу српског спорта.

Колико је велики човјек био показује и одлука да се одмах послије Атине стави у функцију савјетника, сада већ најтрофејнијег европског тренера Жељка Обрадовића, препусти му позицију селектора и заједно поново покоре Европу и свијет.

Као играч цијелу каријеру провео је у Радничком на Црвеном крсту од 1958. до 1968. године и играо у Првој лиги Југославије, у то вријеме најбољој европској лиги.

Тренерску каријеру започео је у јуниорима Радничког, гдје је до смрти био на функцији почасног предсједника.

Из Радничког је отишао у Партизан, освојио титулу, Куп, Куп Кораћа, потом је радио у Арису, затим се вратио у Раднички и предводио га двије сезоне од 1982. до 1984. године.

Тренерски пут трасирао је у Шибенки, Војводини, ПАОК-у, Панионису, Олимпијакосу, АЕК-у, московском ЦСКА, Динаму и Ефесу, гдје је освајао европске и домаће трофеје.

У репрезентацији је дебитовао 1987. године на ЕП у Грчкој као асистент селектора Крешимира Ћосића и то бронзаном медаљом, а потом је предводио државни тим до злата на Универзијади 1987. године у Загребу.

Потом је постао селектор и прво је освојио сребро на Олимпијским играма у Сеулу 1988, да би касније услиједиле три златне медаље – Европско првенство у Загребу, Свјетско првенство у Аргентини и шампионат Европе у Италији.

Као селектор Савезне Републике Југославије предводио је екипу до злата на првенству Европе у Атини 1995. године, а потом је као члан стручног штаба Жељка Обрадовића учествовао у освајању сребра на Олимпијским играма у Атланти, злата на ЕП у Шпанији и СвЈетском првенству у Грчкој, као и бронзе на првенству Европе 1999. године.

Касније се вратио на позицију селектора Србије и донио прву медаљу са првенства Европе 2009. године у Пољској.

Тренерску каријеру завршио је 2016. године, а величанствен опроштајни меч организован је у Атини 2017. године.