Када се 10. јула 1856. у селу Смиљан, у тадашњем Аустријском царству, родио Никола Тесла, нико на кугли земаљској није могао ни да претпостави да ће управо тај дечачић из Лике постати један од највећих проналазача свих времена и геније који ће променити много тога и у науци и у животу људи на планети.
Тесла је аутор више од 700 патената, међу којима су најзначајнији наизменична струја, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, а дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала и утро пут развоју технологије у области рендгенских зрака. Систем наизменичних струја који је он изумео омогућио је пренос енергије на даљину са мање губитака, а одиграо је и кључну улогу у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.
Тесла је одрастао у свештеничкој породици. Његов отац Милутин био је православни свештеник, па су сви веровали да ће дечак из Лике пре кренути очевим стопама него путем науке. Његова мајка Георгина била је жена која је имала бројне таленте, те се верује да је управо од ње наследио огромну жељу за сазнавањем и истраживањем. Никола је име добио по деди, имао је две старије сестре, Ангелину и Милицу, и млађу Даницу, као и брата Данета, који је несрећним случајем погинуо у петој години живота након пада с коња.
После братовљеве смрти селе се у Госпић, где завршава основну школу а потом школовање наставља у Карловцу, где је похађао Високу реалну гимназију. Веровало се да након смрти Данила Николин отац није био за то да се он школује негде далеко од куће, иако су знатижељног младића занимале техничке науке. Преломни тренутак десио се када се Никола разболео од колере, по завршетку гимназије.
„У једном од самртних тренутака за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још памтим његово бледо лице док је покушавао да ме развесели, несигурним гласом. Рекох му: ‘Можда бих могао да се опоравим ако ми допустиш да студирам технику’. ‘Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету’, одговорио је свечано, а знао сам да тако и мисли“, остало је записано у Николиним мемоарима.
Вишу техничку школу у Грацу уписао је 1875. године, а још пре дипломирања се запослио на месту помоћног инжењера у Марибору. У Праг се упутио 1880. године да заврши факултет, како би испунио жељу оца који је претходне године преминуо, али је схватио да студијама превише оптерећује своје ближње, па је одлучио да то прекине.
Уследио је посао у „Америчкој телефонској компанији“ у Будимпешти 1881. године, а већ догодине уследио је судбински сусрет са Томасом Едисоном у Паризу. Са овим научником, који му је дао посао у својој компанији „Едисонове машине“, отишао је у Њујорк и надаље је све постало историја – многи од Теслиних изума променили су дотад познати начин живота људи и осветлили пут науке другим научницима.
Никада се није женио
Иако се Тесла несумњиво допадао женама, јер је у младости био веома атрактиван – висок, витке линије, плаво-зелених очију, познати научник се никада није женио.
– Моји изуми су моја деца, а моја једина жеља је да кроз њих шаљем поруке у будућност. Жена је једно фантастично створење кога ја нисам вредан – говорио је Тесла.
Славни научник је идеализовао жене, али је ретко којој дозвољавао да му се заиста приближи. С друге стране, жене су му слале писма и покушавале да га освоје. Безуспешно, јер је он као свој пут одабрао пут науке.
– Одлучио сам да свој живот посветим раду и зато се одричем љубави и друштва добре жене. Верујем да музичар, писац или било који други уметник треба да се ожени. Њих само инспирација води до већих успеха. Али проналазач је другачије природе, у себи има толико страсти и дивљине да, ако се преда жени, предаће јој све. То је штета, јер некада смо тако усамљени – објашњавао је научник своје опредељење.
Опсесије
Чувени научник имао је разне бизарне опсесије. Био је опседнут бројем три, па је тако морао три пута да обиђе око блока пре него што би ушао у зграду. Такође, пре сваког оброка захтевао је три платнене салвете поред тањира на столу, три пута је прао руке.
Имао је веома изоштрена чула, па је тврдио да може да чује грмљавину која се десила на удаљености од 880 километара или куцање ручног сата три собе даље од његове. Имао је одбојност према женским бисерним минђушама до те мере да чак није могао да разговара са неком женом ако би их носила. Специфичан је био и приликом конзумирања хране – за Теслу се причало да би сваком залогају морао прво да израчуна запремину иначе не би могао да ужива у храни.
Усамљеник
Позне године живота провео је усамљенички, хранећи голубове које је обожавао. Био је очаран овим птицама, па је свакога дана долазио у парк да их храни док је рањене и болесне чак односио у свој апартман, због чега су се гости жалили. Живео је од годишњег хонорара из своје домовине. У Њујорку га је 1937. године ударио такси, а у несрећи су му сломљена три ребра, због чега је шест месеци трајао његов опоравак. На предлог колега, две године касније вратио се у компанију „Вестингхаус“, где је његова недељна плата била 125 долара.
Смрт у „Њујоркеру“
Никола Тесла је преминуо 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута у 87. години живота, у хотелском апартману 3327 на 33. спрату чувеног хотела „Њујоркер“. Као званичан узрок смрти забележена је срчана тромбоза. Иако је задужио човечанство својим изумима, Тесла је преминуо сиромашан и у дуговима.
– Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће – рекао је градоначелник Њујорка Фјорел Хенри Лагвардија после Теслине смрти. Сахрана научника је обављена 12. јануара у Цркви Светог Јована Богослова на Менхетну у Њујорку, а после службе обављена је кремација. По Теслиној жељи, његов пријатељ виолиниста Златко Балоковић на сахрани је извео прво Шубертову композицију „Аве Марија“, а онда и песму „Тамо далеко“. Врховни суд САД је 1943. признао Николи Тесли право на патент радија. Сву имовину чувеног научника заплениле су америчке тајне службе као строго поверљива документа.
Име Тесле
Име славног научника данас носи аеродром „Никола Тесла“, као и музеј посвећен њему – Музеј Николе Тесле у Београду, у скоро сваком месту постоји Улица Николе Тесле, а у већим градовима су његовим именом названи булевари.
Универзитетска библиотека у Нишу носи Теслино име, највећа српска термоелектрана, као и многе основне и средње школе. Он је једини Србин по којем је названа једна међународна јединица мере – тесла је мера за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља. На Месецу је један кратер назван по Николи Тесли.
У Београду био само 31 сат
Највећи српски научних свих времена у српској престоници боравио је само једном и у њој провео 31 сат. Било је то 2. јуна 1892. године, када је одликован за свој научни рад у Београду. Млади научник је на позив ректора Београдског универзитета Ђорђа Станојевића дошао 1. јуна предвече на Београдску железничку станицу, а сутрадан ујутро 2. јуна, у пратњи тадашњег министра просвете и црквених послова Андре Николића, за Теслу је био приређен пријем код краља Александра Обреновића, с којим је разговарао више од сат времена, мимо предвиђеног протокола. Указом краљевих намесника и у име краља Србије одликован је орденом Св. Саве ИИ реда, што је уједно било и прво Теслино одликовање за његов научни рад. Забележен је сваки корак Тесле у Београду, током тог кратког боравка. После ручка, посетио је Народни музеј, а онда је студентима говорио о науци и својим проналасцима, да би се сат касније са њиховим професорима и тадашњим градоначелником Београда Милованом Маринковићем упутио у шетњу по Калемегдану. Вечери са Теслом је присуствовало стотинак највиђенијих Срба, а Николу је посебно гануло присуство Јована Јовановића Змаја, кога је изузетно поштовао. За ту прилику, Змај је написао песму „Поздрав Николи Тесли пре доласка му у Београд“ коју је и лично изрецитовао на том пријему. Нешто после поноћи, научник се повукао са банкета да би се вратио у хотел. Из Београда је отишао сутрадан брзим возом у 5.22 часа за Будимпешту, а одатле поново у Америку.
