Фото: Синиша Пашалић/РАС СРБИЈА

Туризам, прерада дрвета и прозводња здраве хране три су стуба на којима се темеље планови за развој Сокоца. Шуме, пашњака, и бистрих рјечица на Романији има на претек, али карика која недостаје су бољи путеви.

Соколац је прва општина у БиХ која је потписала декларацију „Општине без брана“, чиме су своје рјечице Биоштицу и Каљину заштитили од изградње малих хидроелектрана, како би их сачували за кајакаше и друге љубитеље одмора у природи.

Соколац нема аеродром, мада ни од те идеје упорни Романијци не одустају, али има узлетиште за моторне змајеве и друге лаке летјелице, које су магнет за поклонике авантуристичког туризма.

Фото: Синиша Пашалић/РАС СРБИЈА

Црвене стијене

Има и Црвене стијене, као створене за планинаре и пењаче. Соколац је једна од 12 општина у БиХ које су дио великог међународног еколошко-туристичког пројекта Виа Динарика. А на Романији се може и јахати, уживати у лову, брдском бициклизму, укусној домаћој храни.

Милован Бјелица, начелник општине Соколац, каже да све те потенцијале ваља претворити у реалну туристичку понуду.

– Започели смо серију састанака с планинарима, бициклистима, ловцима, риболовцима, кајакашима, параглајдерима и пилотима лаког ваздухопловства, љубитељима квадова, ендуро и крос мотора, како бисмо заједно радили на томе – каже Бјелица.

Фото: Синиша Пашалић/РАС СРБИЈА

Додаје да је љубав према завичају и природи оно што све ове ентузијасте подстиче да заједно с локалним властима трагају за рјешењима како би унаприједили безбједност туриста и промовисали Соколац као туристичку дестинацију.

Развој спортског туризма је један од главних адута Сокоца. Многи спортисти и спортске екипе овамо долазе на припреме, због идеалних природних услова и чистог ваздуха, на 730 метара надморске висине, али и због богате спортске традиције коју баштини овај градић у подножју Романије. Соколац је деценијама познат по врхунским атлетичарима.

– Иако имамо одличне тениске терене и фудбалски стадион, трим стазе, тартан стазу и добре услове за атлетичаре, планирамо изградњу затвореног базена и савременог стадиона са 5.000 мјеста, те модернизацију свог спортског центра – каже Бјелица.

Спортски туризам

Уз спортски и авантуристички туризам у Сокоцу велике наде полажу и пољопривреду, утемељену на производњи аутохтоне домаће хране. Романијски скоруп – кајмак, традиционални производ са заштићеним географским поријеклом главни је адут у овој области. У току је и ревитализација Центра за производњу безвирусног сјемена кромпира.

Дрвопрерађивачка индустрија је такође битна за развој ове општине. Соколац има квалитетне шуме и богату традицију у овој грани привреде, али сада је циљ што виши степен прераде дрвета.

Морамо смањити зависност од просте сјече, како бисмо сачували своје шуме. Важно је и смањити губитке и зауставити бесправну сјечу – каже Милован Бјелица.

Путна повезаност

Али, да би туристи долазили у Соколац, а камиони с производима од дрвета или романијским кромпиром путовали ка купцима, овом маргинализованом дијелу Републике Српске су потребни бољи путеви.

Фото: Синиша Пашалић/РАС СРБИЈА

– Приоритет Сокоца је проширење пута преко Романије и боља повезаност са осталим општинама Источног Сарајева. То би морао бити и приоритет Републике Српске у изградњи дионице аутопута Сарајево – Београд, који мора да иде преко Рогатице и Сокоца, свако друго рјешење би било погубно по живот народа на овим просторима – каже Бјелица.

Поздравља и планове за изградњу брзе цесте Зворник – Соколац, те истиче да је за цијелу источну Српску од велике важности и боља путна повезаност романијског краја са Херцеговином.

Све у свему, без добрих путева, који ће Соколац квалитетније повезати с Београдом, Сарајевом и Херцеговином, тешко је изградити пут ка бољој будућности.

Јапанци заинтересовани за романијски мед

Да они који желе да дођу у Соколац нађу пут до овог градића, показала је и недавна посјета јапанских привредника. Посјетили су 10 општина у БиХ, а Соколац је био први на њиховој рути.

На Романију их је допратио Синиша Берјан, амбасадор БиХ у Токију. Јапанци су посјетили Пчеларски центар “Батинић”, познат по производњи домаћег меда и висококвалитетних пчелињих производа. Како је рекао амбасадор Бејан, они су већ били у прилици да пробају романијски мед, а сада су заинтересовани да га увозе.