Влада Републике Српске прихватила је Информацију о трезорском систему пословања у здравственом систему, те задужила јавне здравствене установе да предузму све потребне мјере и радње из своје надлежности, с циљем уласка у трезорски систем Српске од 1. јануара.

Закључком Владе задужују се Завод за форензичку психијатрију Соколац, те домови здравља Бијељина, Дринић, Источни Дрвар, Калиновик, Котор Варош, Крупа на Уни, Лакташи, Љубиње, Мркоњић Град, Невесиње, Приједор, Прњавор, Србац, Станари, Теслић, Милићи и Шипово да предузму све потребне мјере с циљем уласка у трезорски систем Републике Српске од 1. јануара.

Овим закључком задужују се и јединице локалне самоуправе град Бијељина и општине Дринић, Источни Дрвар, Калиновик, Котор Варош, Крупа на Уни, Лакташи, Љубиње, Мркоњић Град, Невесиње, Приједор, Прњавор, Србац, Станари, Теслић, Шипово и Милићи да, у складу са надлежностима, предузму све потребне активности на укључивању надлежних домова здравља у локалне трезоре од 1. јануара 2022. године.

Очување и унапређење финансијске одрживости здравственог система Републике Српске један је од приоритетних циљева дефинисаних у Програму економских реформи Републике Српске за период 2021–2023. године.

Прелазак јавних здравствених установа на трезорски систем пословања једна је од планираних активности за заустављање тренда повећања укупних обавеза у здравственом систему, саопштено је из Бироа Владе за односе са јавношћу.

Досадашња искуства показала су да трезорски начин пословања омогућава квалитетније и транспарентније финансијско планирање, управљање и контролу трошења јавних средстава.

Преласком на трезорски систем пословања домови здравља и друге здравствене установе у Републици Српској престају да функционишу као индивидуалне пословне цјелине већ, као буџетски корисници, постају дио јединственог трезорског система Републике Српске који подразумијева другачије оперативне процедуре и праксе, нарочито када је ријеч о финансијском управљању.

Сходно томе, јединице локалне самоуправе, као оснивачи локалних домова здравља, добијају могућност и надлежност непосредног праћења планирања, управљања и контроле финансијског пословања надлежног дома здравља.

У саопштењу се наглашава да су локални трезори одговорни за измирење обавеза у складу са одобреним финансијским планом, односно одлуком о усвајању буџета општине или града.

Тиме се доприноси већој стабилности у самом пословању домова здравља с обзиром на то да буџет општине или града постаје гарант финансијске сигурности да ће се услуге пружати у складу са планом и буџетом, што је нарочито важно у условима непредвиђених догађаја и ванредних ситуација попут актуелне пандемије изазване обољењем ковид 19.

Осим тога, с обзиром на то да буџетски корисници имају обавезу да припремају и достављају надлежној служби општине/града своје буџетске захтјеве, прелазак на трезорски систем пословања за домове здравља значи и јачање функције планирања.

Имајући у виду да буџетски корисници, у складу са Законом о трезору, могу стварати обавезе највише до износа средстава одобрених у буџету, омогућава се ефикасније и рационалније кориштење јавних ресурса и виши ниво контроле трошкова у здравственом систему.