Законска обавеза општина и градова у Републици Српској да у својој управи имају максимално три стално запослена службеника на 1.000 становника ускоро више неће важити, сазнаје Српскаинфо.

Радна група која припрема измјене и допуне Закона о локалној самоуправи РС, према нашим сазнањима, прихватила је иницијативу Синдиката управе РС да та законска одредба буде избрисана.

То је за Српскаинфо потврдио и Божо Марић, предсједник наведене синдикалне организације, који тврди да таква обавеза, као извор права, не постоји нигдје у законодавству у Европи. Марић објашњава да се поменуто ограничење коси са правима која су прописана Европском повељом о локалним заједницама.

– Локална заједница има апсолутну аутономију да, у складу са својим финансијским могућностима, одређује број запослених, креира уопште рад апарата локалне заједнице. На састанку с премијером Радованом Вишковићем најавили смо да ћемо кроз радну групу, у којој учествују наши представници, тражити да се избрише тај члан. У међувремену сам разговарао с одређеним бројем начелника и градоначелника, кроз Савез општина и градова РС, мислим да ће и они подржати нашу иницијативу. То значи да ће измјене закона у Народну скупштину ићи без члана 69 – каже Марић.

Према његовим ријечима, ово питање је тренутно горуће у око 80 одсто локалних заједница у Републици Српској, гдје су људи уплашени да би могли да остану без посла.

– Ако ћемо нормативно одређивати број запослених, онда нормативи морају постојати свуда. Онда бисмо морали рећи да је дозвољен толики број љекара или полицајаца на број становника. Ако је ријеч о систему нормирања, то ћемо уредити тек када, у процесу реформе, дођемо у област аналитичке процјене сваког радног мјеста у јавном сектору. Тада ћемо тек моћи те ствари да уредимо, колико на примјер нормативац у Језеру има послова, а колико у Бањалуци. Или у Влади РС и у некој агенцији – илуструје Марић.

Подсјећамо, иако се ради о законској обавези, њено ступање на снагу је неколико пута пролонгирано, јер је постало очигледно да већина општина и градова има више запослених него што закон прописује. Без обзира на то, остаје чињеница да је брисање ове одредбе јавно непопуларно, нарочито ако имамо у виду масовна запошљавања у јавном сектору (па и у локалним заједницама), нарочито пред изборе.

На питање да ли је прихватљиво оставити општинама и градовима да сами одређују колико им треба запослених, Марић каже да треба утврдити другачије критеријуме „уколико као друштво још нисмо сазрели да домаћинским начином водимо локалну заједницу“.

– Можемо да пропишемо неке друге критеријуме у сагласности са одлуком о категоризацији локалних заједница, у зависности да ли се ради о изразито неразвијеној, неразвијеној, средње развијеној, развијеној или изразито развијеној локалној заједници. Истовремено, морамо да водимо рачуна и о демографској слици у РС и бити свјесни да нико неће у малој локалној заједници за мале паре да буде секретар или слично. Сви бјеже у регионалне центре. Градоначелнике посматрам као политичаре, да ли ће се они почети одговорно понашати према јавним средствима. То је питање за ширу анализу, како се понашају изабрана и именована лица која управљају јавним новцем – закључује Марић за Српскаинфо.

Функционери се не броје

Максималан број запослених на неодређено вријеме у градској, односно општинској управи, укључујући и запослене у стручној служби скупштине, не може бити већи од три запослена на 1.000 становника на подручју јединице локалне самоуправе према резултатима посљедњег пописа становништва, наводи се у члану 67 садашњег закона.

Максималан број запослених, укључујући и запослене у стручној служби Скупштине града, који у свом саставу има више општина, не може бити већи од једног запосленог на 1.000 становника на подручју свих јединица локалне самоуправе које су у саставу града.

Запослени су службеници и намјештеници, не укључујући функционере јединице локалне самоуправе и запослене који обављају послове у области заштите од пожара.

Од овог ограничења су изузете само општине које имају до 5.000 становника.