Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија

Младен Боровчанин и Александар Мачар, двојица вредних момака из Сокоца, за кратко време су учинили много на унапређењу туризма на Романији.

Основали су кајак клуб и школу јахања. Они су и скипери и узгајивачи коња и учитељи јахања и скромни младићи који не воле да причају о себи, пише Српскаинфо.

Њихов кајак клуб, који ће се звати, наравно, “Романија”, још је “у фази оснивања”, кажу Александар и Младен. Али вештина којом сурфају речицом Биоштицом далеко је од почетничке.

Када су, овог лета, одлучили да своје услуге понуде туристима, и сами су, кажу, били изненађени интересовањем.

Скоро сваког дана смо имали по две туре кајаком. Долазили су нам и домаћи гости, али и Чеси и Пољаци из базе ЕУФОР у Сарајеву. Имали смо чак и једног Мексиканца. Сви су били одушевљени нашом кајак туром и љепотама овог краја – прича Младен за Српскаинфо.

Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија

Александар додаје да живописна река Биоштица има три етапе на свом току. На првој, од изворишта до села Кнежина, плове њихови кајаци. Даље, током, река улази у кањон, за који многи тврде да је међу најлепшим у Европи. У доњем току река се опет умирује и тече до Олова, где јој се придружује Ступачница и тако настаје река Криваја.

Док плове кајаком, туристи могу видети видре, чапље, дивље патке. Има и даброва, који на реци праве бране, али њих је тешко видети. Ове животињице се склањају чим осјете да су људи у близини.

Пловидба почиње недалеко од малог бајковитог водопада и надомак старе, напуштене воденице, на којој је некад давно, пре рата, снимљен филм “Жеђ”.

– Стаза за кајак туру је дуга пет километара, а вожња траје и до три сата. Нема разлога за журбу, није ово трка – каже Александар за Српскаинфо.

Коме је до трке може се запутити у село Балтићи, наравно, ако је вешт јахач. Али, у малом мањежу у овом селу има места и за оне који о јахању појма немају, а имају жељу да науче ову вештину. И овде ће госте дочекати Александар и Младен. И њихова мала ергела.

Енглески галопери, Николас и Никита Лејди, као и Вихор, хитри коњ пасмине амерички квортер, резервисани су за оне који знају шта је јахање. Босанчић Мишко, мирно коњче стрпљиве ћуди, служи углавном за обуку почетника.

А ту су и два шетланд понија, из пасмине најмањих коња на свету, којима су деца напросто одушевљена. Како то изгледа кад се удруже мали јахач и мало коњче показао нам је шестогодишњи Вања Мачар.

– Не бојим се, шта ћу се бојати, видите да је мањи од мене – каже симпатични дечак.

Управо ови, минијатурни понији, објашњавају Александар и Младен, најдуговјечнији су коњи: ако су здрави и добро неговани, могу поживети и до 60 година.

Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија

На Романији ће сигурно проживети дуг и срећан живот, јер овде имају све што коњска душа може пожелити: простране пашњаке, бистру воду и топлу, удобну шталу.

– Увек смо у домаћинству имали коње, па сам помислио што не бисмо набавили и неколико расних примерака и покушали са школом јахања – каже Младен.

Момци су покушали и – успели. Нарочито су поносни на стаситог Николаса, коња са озбиљним педигреом, који потиче из Ирске и има свој родовник. Није чудо што је Никита Лејди, очигледно, заљубљена у њега. А љубав је, изгледа, обострана, па стално једно друго прате погледом. Најлепши су када галопирају у пару.

Још није касно да искористите последње титраје михољског лета, па да се спустите кајаком низ чаробну Биоштицу ка идиличном селу Кнежина, родном месту популарног певача Халида Бешлића. Или да узјашете коња, па полако, касом, низ зелене романијске ливаде. Истина, сезона је завршена, али Александар и Младен су увек спремни да дочекају и угосте изненадне госте.

Час школе јахања 20 марака

Младен Боровчанин и Александар Мачар кажу да час јахања за почетнике у њиховом мањежу кошта 20 марака. Искусним јахачима, који знају с коњима и којима није потребан учитељ, нуде теренско јахање, ван мањежа, по цени од 25 марака на сат.

Посла, кажу, имају на претек. Лети долазе туристи, који након обиласка знаменитости, летења моторним змајем, пловидбе кајаком или пењања на “ферату” на Црвеним стенама, доживљај желе употпунити и туром јахања.

– Долазе и наши, из Сокоца и околине. Они најчешће доводе своју децу, како бисмо их научили вештини јахања. Ипак је то, у овом крају, традиција – каже Младен.

За школу јахања су подједнако заинтересовани и дечаци и девојчице, а они најмлађи обуку почињу на понијима.