Глумац нас је напустио 7. децембра прошле године, а сахрана је одржана шест дана касније у Алеји заслужних грађана, на Новом гробљу у Београду

Народно позориште у Београду, у знак сећања и поштовања на дугогодишњег члана ансамбла Драме Народног позоришта Тихомира Арсића одржаће у недељу, 5. децембра, у 12 часова програм „Сећање на првака драме Тихомира Арсића“, на сцени „Раша Плаовић“.

О Арсићу ће говорити редитељка Ивана Вујић Коминац, глумци Лепомир Ивковић, Ивана Жигон, Иван Исаиловић, писац Жарко Јокановић и филмски редитељ Александар Мандић.

Биће приказан и филм о Тихомиру Арсићу, редитеља Балше Ђога, који ће нас подсетити на неке од антологијских улога прерано преминулог глумца.

Тихомир Арсић нас је напустио 7. децембра 2020. године, а сахрана је одржана шест дана касније у Алеји заслужних грађана, на Новом гробљу у Београду. Испраћен је уз песму „Тамо далеко“, са заставом Србије преко ковчега.

Тихомир Арсић рођен је 1957. године у Земуну. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића.

Скренуо је пажњу на себе 1981. године, када је у Народном позоришту одиграо улогу Ромеа, у Шекспировој драми „Ромео и Јулија“, у режији Стеве Жигона.

Од 1984. године постао је стални члан глумачког ансамбла. Увек је био веран свом позоришту, које је неизмерно волео и у коме је одиграо више значајних улога у класичним и савременим комадима.

Свакако најважнија позоришна улога, за коју је и сам говорио да му је најдража и најбоља коју је одиграо је Рогожин, у „Идиоту“ Достојевског, у режији Стеве Жигона. За маестрално тумачење Рогожина, колекцији бројих признања које је добио током каријере, придружио је и две најзначајније награде које је освојио управо са том ролом – „Златног витеза“ у Москви и Награду „Раша Плаовић“ за најбоље глумачко остварење.

Када је реч о Арсићевом ангажману у Народном позоришту, свакако се издваја и наступ у култној представи „Солунци говоре“, по тексту Антонија Ђурића, у режији Цисане Мурусидзе.

Арсића ће публика памтити и по монодрами „Тако је говорио Броз“, са којом је почетком деведесетих година прошлог века наступао широм некадашње Југославије одигравши је више од 300 пута.

Веома запажене улоге одиграо је и на филму и телевизији.

Дебитовао је у филму „Синови“ Славољуба Стефановића Равасија 1975. године, а затим су уследили упечатљиви наступи у „Дечку који обећава“, „Игманском маршу“, „Великом транспорту“, „Пејзажима у магли“, „Лагеру Ниш“, „Балкан експресу“, „Боју на Косову“, „Условној слободи“… као и серијама „Не тако давно“, „Вук Караџић“, „Трагом Карађорђа“, „Шесто чуло“, „Убице мог оца“, „Краљ Петар Први“.