Неуролози широм света предвиђају да ће број дементних да се утростручи за две до три деценије, као директна последица дужег животног века. У Србији од деменције сада болује око 160.000 људи, што значи да би око 2050. године тај број могао да буде пола милиона! Оно што забрињава је да наша земља ни за тренутно оболеле нема довољно лекара геријатара, као ни довољно капацитета за њихов смештај.

– У поодмаклој фази деменције нега оболелима је потребна 24 сата дневно 365 дана у години – кажу за „Новости“ у Удружењу за Алцхајмерову болест.

– Већина ових пацијената живи у својим породицама и они брину о њима све док могу, али када то није могуће, настају огромни проблеми, јер већина не може да плати туђу негу и помоћ.

Како наводе у овој организацији, у установама за бригу о старима тренутно је смештено свега десетак хиљада оболелих од деменције. Пола у приватним, а пола у државним домовима.

– Државни капацитети за прихватање и смештај дементних особа су недовољни, тако да су породице принуђене да плаћају приватне домове, а то себи може да приушти мали број њих – кажу у Удружењу.

Примера ради, у оквиру социјалне заштите у Геронтолошком центру Београд у Дому за смештај одраслих и старијих на Бежанијској коси, постоји специјализовано одељење за пријем оболелих од деменције капацитета од свега 50 корисника.

Оно што такође недостаје то су дневне услуге у заједници за оболеле од деменције и њихове сроднике или неформалне неговатеље.

– Сервис помоћ у кући годишње користи свега око 15.000 старијих суграђана и то само радним данима по два или три сата, два, три или пет дана недељно – наводе у Удружењу.

Међу тим корисницима има и оболелих од деменције, али у почетним фазама, када ова болест поодмакне, тешко да особа може сама да функционише у свом стану или кући, већ мора да се пресели код неког од деце или обрнуто, а то је онда дисквалификује да може да користи помоћ у кући од стране геронтодомаћица, коју обезбеђују локалне самоуправе.

У Удружењу за оболеле од Алцхајмерове болести наводе да би било неопходно да се омогући да помоћ у кући могу да користе и они који живе у домаћинству са здравим члановима породице, који брину о њима, јер је и њима потребан предах:

То практично значи да су потребни дневни боравци за оболеле. Потребна су нам и саветовалишта за неформалне неговатеље и потребни су нам предахсмештаји за оболеле, на недељу, две или на месец дана, док неговатељ оде на свој здравствени опоравак, оде на годишњи одмор, или на службени пут. У Немачкој постоје и ноћни центри за оболеле, али ми смо још много далеко од тога.