Током пандемије једва се и рукујемо, а камоли грлимо са неким, што је велика штета, јер загрљаји изразито позитивно утичу на наш организам.
И то – што дужи, то бољи. Мада смо навикли на краткотрајне загрљаје, то би требало променити. Урађена је студија у којој су учесници морали да се грле током једне, пет и 10 секунди. Резултати су показали да су загрљаји од једне секунде најмање пријатни, док су они од 10 причинили највише задовољства испитаницима.
Уз то, загрљаји производе један од „хормона среће“, или окситоцин, који се често назива хормоном мажења или љубави. Што се више и дуже додирујемо или грлимо, то се окситоцин више производи и боље се осећамо. Притом, доказано је да овај хормон има антистресно дејство.
Потврђено је и да загрљај може да има значајне користи за људе са анксиозношћу, ниским самопоштовањем и оне који се плаше своје смрти. Аутори истраживања сугеришу да људи који доживљавају та осећања можда желе да буду додирнути како би били утешени.
