План Европске уније да смањи потрошњу гаса у цијелом блоку за 15 одсто ступа данас на снагу, након објаве у званичном административном гласнику ЕУ у понедјељак.
Земље чланице ЕУ су 5. августа званично усвојиле план за ванредне ситуације који се односи на смањење потрошње гаса, како би уштедјеле гориво за зиму због неизвјесности с руским испорукама, упркос противљењу Пољске и Мађарске финалној верзији закона.
– С обзиром на непосредну опасност по безбједност снабдијевања гасом коју је изазвала руска војна агресија на Украјину, ова уредба треба хитно да ступи на снагу -пише у службеном гласнику 27-чланог блока.
Споразумом се од свих земаља ЕУ тражи да добровољно смање потрошњу гаса за 15 одсто, при чему би Европска комисија то могла да прогласи обавезом у ванредним околностима, мада уз извјесна изузећа за поједине земље и индустрије.
Све земље, осим Мађарске и Пољске, одобриле су споразум чиме је он добио снагу закона, објавила је прошле недјеље Чешка, која је тренутни предсједавајући ЕУ.
У уредби се наводи да ће земље ЕУ „уложити све своје напоре“ да смање потрошњу гаса од августа ове до марта идуће године за „најмање 15 одсто“ у односу на њихову просјечну потрошњу у претпходних пет година.
Ако Европска комисија уочи „озбиљну несташицу гаса“ или се појави изузетно велика потражња за гасом, може затражити од земаља ЕУ објаву опште опасности у блоку. Тиме би смањење потрошње гаса постало обавезујуће, уз ограничене изузетке.
Мађарска, која је у преговорима о куповини додатних количина гаса из Русије, била је једина земља која се успротивила споразуму прошле недјеље, доводећи у питање легитимитет правила ЕУ која утичу на енергетску безбједност земље.
Пољска је такође била против коначног закона, мада је у начелу подржала споразум. Варшава је оцијенила да недостаје правни основ за тај закон и да би одлуке које се тичу енергетског микса земаља чланица требало да се доносе уз једногласно одобрење свих држава ЕУ.
Њихово противљење ипак није спријечило усвајање плана, којем је била потребна подршка најмање 15 земаља да би постао закон.
Прије почетка специјалне војне операције у Украјини, Русија је обезбјеђивала 40 посто укупних потреба ЕУ за гасом. Москва је од тада смањила доток гаса у Европу, што је отежало земљама блока да попуне складишта уочи зиме и подстакло општу јагму за куповином неруског горива и за предузимањем мјера за ограничавање потрошње гаса.