Од 31 политичке партије која је узела учешће у трци за попуну 83 посланичка мјеста у Народној скупштини Републике Српске, чак 20 странака није успјело достићи потребни цензус од три одсто, а када се саберу сви њихови гласови, ове странке заједно су добиле подршку тек нешто више од 11.000 бирача.
Ово нису случајни подаци, сматрају упућени у политичку ситуацију, који за „Независне новине“ истичу да учешће ових партија у изборном процесу искључиво служи за манипулисање бирачким одборима.
Наиме, на основу 97,28 одсто обрађених бирачких мјеста када је у питању освајање мандата за парламент Српске, двије трећине судионика овог процеса завршило је испод цензуса и не постоји ни теоријска шанса да се њихови представници нађу у фотељама Народне скупштине РС.
Тако је 20 странака које су остале испод црте до сада освојило 11.344 гласова, а највише Поткозарски народни покрет (ПНП) који има 2.795 гласова, што је 0,47 одсто на нивоу Републике Српске.
Најмање гласова освојила је Странка демократске активности А-СДА, за чије кандидате су гласала само 62 бирача, а то је, према подацима ЦИК БиХ, готово нестварних 0,01 одсто.
Да ови подаци нису случајни и да ови избори нису прича за себе, доказ је то и да је на претходним општим изборима у БиХ такође 31 политичка партија кандидовала листе за НС. Тада је број оних који нису прошли био још и гори, 23.
Оно што је такође занимљиво, на општим изборима 2022. године, који су одржани 2. октобра, учествовало је чак 14 нових политичких субјеката у односу на 2018. годину.
С тим у вези, поставља се питање – која је заиста сврха постојања ових странака и њиховог учешћа на свим изборима?
„Постоје само два разлога. Први и основни је манипулација и крађа на изборима. То знају и птице на грани.
Међутим, не треба рећи да је 100 одсто тих партија узело учешће због могућности малверзација.
Има ту и људи који су на изборе кренули због авантуризма, јер имају мишљење да могу нешто да ураде или напросто хоће да се забављају и то је други разлог“, каже за „Независне новине“ Велизар Антић, политички аналитичар.
Са свим изреченим, сагласан је и аналитичар Небојша Тојагић, који каже да не треба постављати питање да ли се неко може кандидовати на изборима, јер је то демократско право, али да је неопходно направити измјене законодавства које би, како истиче, „фантомским странкама“ које нису ни близу цензуса онемогућиле да утичу на изборни процес.
„Већина њих, нажалост, активира се тек неколико мјесеци прије избора и то с превасходним циљем да своје мјесто у бирачким одборима за одређену накнаду или услугу уступе неком другом политичком субјекту.
Други вид њиховог постојања, по мом мишљењу, није могуће утврдити, јер странке које већ годинама излазе на изборе, а не остварују неке добре изборне резултате дефинитивно немају другу сврху свог постојања“, рекао је Тојагић за „Независне новине“.
Наши саговорници су увјерени да се утицај оваквих странака може смањити, али да држава једноставно то не жели.
„Код нас су избори сваке двије године и можете само замислити кад сваке друге године неко нови узима учешће па онда нестаје с политичке сцене.
Једноставно, они се повампирују. Као што се печурке појављују послије кише, ове странке се појављују прије избора. Једино рјешење је озбиљна реформа при самом оснивању странака.
На примјер, у Србији сваки нови политички субјект треба да се овјери код нотара, с потписима одређеног броја лица за ниво власти за који се кандидујете.
То у великој мјери уозбиљује ову причу и сигурно да би то требало урадити и код нас“, закључио је Тојагић.
