Фото: Соколац-срце Романије

Српска православна црква /СПЦ/ прославиће сутра празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка, као помен на дан када је ова светитељка окончала овоземаљски живот.

Преподобна мати Параскева рођена је у Епивату и, према записима српског владике Николаја Велимировића, поријеклом је Српкиња. Родитељи су јој били имућни и побожни, а осим ње имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ мадитски.

Након смрти родитеља, дјевица Петка, жељна подвижништва Христа ради, отишла је у Цариград, па у јорданску пустињу, гдје се подвизавала до старости. Тада јој се јавио анђео Божији и рекао јој да се врати у отаџбину.

У Епивату је проживјела још двије године у непрестаном посту и молитви и онда је предала душу Господу. Упокојила се у 11. вијеку и на њеном гробу почела су се дешавати разна чуда, најчешће изљечења. Њене чудотворне мошти пренесене су у Цариград.

Бугарски цар Асен је мошти светитељке 1238. године пребацио у Трново у Бугарској, а падом тог подручја под Турке, султан Селим је њене мошти однио у Цариград. На молбу кнегиње Милице, жене српског кнеза Лазара, мошти светитељке пренесене су у Србију у Београд и 125 година биле су положене у капели на Калемегданској тврђави.

Мошти Свете Петке сада су у Румунији у Јашију, граду који се сматра великим светилиштем и мјестом ходочашћа, не само за православне, већ за све који вјерују у њену моћ исцјељења.

На икони је Света мати Параскева представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.

Света Петка је у српском народу веома поштована и важи за заштитницу жена. Велики број љековитих извора носи име Свете Петке, а један од њих, са чудотворном и љековитом водом налази се у Београду, на Калемегданској тврђави, мјесту гдје су њене мошти дуго почивале.

Света Петка је заштитница и капеле на Калемегдану, гдје се сваке године, послије литургије у Цркви Ружици која је у непосредној близини, организује литија.

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се вјерује да исцјељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

Народна вјеровања

Дан пред овај велики дан, требало би одмах послије вечере отићи на спавање. Обавезно се треба три пут прекрстити, па изговорити молитву: “Помози Боже, Света Петко и Света Недјељо, опрости нас ако смо што погријешили; помози ми и сачувај ме Боже од туђе бједе невиђене; сачувај ме од рђавих мисли; помози сутрашњи данче; дај Боже здравље, добро да спавам, рђаво да не сним, већ смиље и босиље; дај Боже здравље, срећу и напредак и да здрави и живи дочекамо сутрашњи дан!”

Овако се обично моли само домаћин, а жене и дјеца се само три пута прекрсте. Послије молитве се спава. Глава се увијек током спавања окреће истоку, јер се тако ваља. Једна рука се стави под главу, а друга пружи. Увијек се леже на десну страну, јер се тако ваља.

Гдје има дјеце, соба се окади тамјаном, да се дјеца не би у сну плашила. Занимљиво је да уколико на селу око вечере запјевају пијетлови, једна од жена узме мало вуне, баци је у ватру и три пута викне: “Ви сте криви, ми нисмо, на вас болест, на нас здравље!

Ове пијетлове људи на селу зову “кривци”. Вјерује се да кад они кукурикањем најављују болест или нечију смрт.