Фото: Scott Olson / Staff

Пред нама је сто и више најхладнијих дана у години, нестанци струје су велика могућност, посебно за Француску, Финску, Ирску и Шведску, јавља „Блумберг“

Реалност је следећа: и поред тога што су цене енергената ниже у последња три месеца, оне су и даље изузетно високе, „до неба високе“ у односу на то колике су биле до 2020. године, трошкови субвенција расту неодрживим темпом, а компаније упозоравају на деиндустријализацију. Све ово не звучи као да је најгоре прошло зато што и није, јасан је „Блумберг“ у анализи тренутне енергетске ситуације.

Гас је данас седам пута скупљи него што је био у периоду 2000–2020, цена струје је 10 пута већа, а прави проблем лежи у томе што су енергетска тржишта натегнута до те мере да само неколико степени Целзијуса или неколико дана без ветра може довести Европу до нестанка струје, односно да је нема довољно да прегура зиму.

А хладно време је тек почело, пред нама је сто и више најхладнијих дана у години, упозорава „Блумберг“ и додаје да су нестанци струје велика могућност, посебно за Француску, Финску, Ирску и Шведску.

Што се пословања многих компанија тиче, један од високих руководилаца у „Фолксвагену“ Томас Шефер јавно је рекао оно што су многи други пословни људи говорили само приватно. „Када је реч о цени електричне енергије и гаса, ми све више губимо тло под ногама“, рекао је он и упозорио да ће улагања у Европу бити „практично неодржива“ уколико цене брзо не падну.

Иако су у последња три месеца цене природног гаса у Европи пале на око 135 евра по мегават-сату с максималних 350 евра у августу, а цене електричне енергије више него преполовљене, уз једну од најтоплијих јесени у историји, далеко од тога да је избегнута криза. Најтежи период тек стиже, закључује „Блумберг“.