Људски мозак способан је на много ствари, а једна од њух је и ресетовање, које, уколико знамо где нам је „дугме“ за ресет и када треба да га притиснемо, може умногоме да нам олакша функционисање.

Свакодневно наш мозак долази у контакт са мноштвом информација које у ходу обрађује, а ритам који нам је наметнут због посла, породице и других обавеза често доводи до тога да ходамо по самој ивици бурноута, исцрпљени од непрестаног „мултитаскинга“ (обављања више задатака одједном). У таквим околностима осетно је снижена концентрација, а наши капацитети све су мањи из дана у дан. Да би се овај зачарани круг прекинуо, потребно је ресетовати мозак. Како? Доносимо вам 5 начина који проверено утичу на то да се „вратимо на фабричка подешавања“ и повратимо концентрацију и радну способност.

Сан

На првом месту налази се сан, најбољи начин за ресетовање мозга. Истраживања научника са америчког универзитета у Висконсину дошли су до занимљивих резултата – синапсе, места спајања неурона у нашем мозгу, током дана и мождане активности расту, а затим се током здравог сна скупљају за чак 20 процената, чиме ослобађају простор за нова знања и даљи раст. Уколико здрав сан изостаје, или је краћи него што је човеку потребно да се одмори, овај процес стагнира, а капацитет нашег мозга временом се смањује. Ипак, за здрав сан потребно је испунити одређене предуслове:

  • Немојте користити мобилне телефоне и геџете најмање 30 минута пре сна
  • Нека ваша спаваћа соба увек буде проветрена и замрачена
  • Немојте уносити кофеин у организам након 14 часова
  • Избегавајте да радие из кревета
  • Увек спавајте у пиџами, она доприноси бољем сну тако што шаље сигнале мозгу да је време за спавање
  • Практикујте јогу или медитацију
  • Попијте шољу чаја од лаванде или камилице пред одлазак на спавање

Медитација

Одавно је познато да је након сна, медитација други најбољи начин за ресетовање мозга, будући да има моћ да изазове неуропластичне промене у структури и функцији различитих делова мозга, који утичу на пажњу, емоције и свест. Међу најзначајнијим ефектима медитације могу се издвојити осећај опуштања, побољшање расположења, смањење „мождане магле“ , као и укупно побољшање здравственог стања.

Физичка активност

Научна истраживања показала су да само 30 минута физичке активности имају позитиван утицај на памћење, чинећи наш мозак „еластичнијим“. Физичка активност, пак, не би требало да буде исцрпљујућа и исувише интензивна, а најважније је да треба да донесе задовољство, тако ћете јој се радо враћати из дана у дан, а ваш мозак биће одморнији и растерећенији.

Музика

Музика има невероватан утицај на људски мозак, будући да га подстиче на учење, побољшање концентрације и радне способности. Постоји мишљење да је за концентрацију неопходна потпуна тишина, али научници су доказали да музика смањује фреквенцију можданих таласа, а самим тим побољшава његову способност да прима и анализира добијене информације. Зато је позадинска музика одличан начин за подизање фокуса и продуктивности.

Осветљење

На последњем месту, али не и мање важан начин за опуштање и ресетовање мозга налази се моћ осветљености радног простора. Знамо да су боје имају велики утицај на наше расположење, а од свих боја, плава је та која најбоље подстиче концентрацију и продуктивност. Људско око у себи садржи посебне рецепторе који препознају нијансе плаве боје, а када их уоче, шаљу телу сигнале да је изашло сунце, и да је време да се лучење мелатонина, хормона сна, прекине. Управо то је и разлог зашто је препоручљиво избећи коришћење мобилних телефона и геџета пред спавање – плаве нијансе које луче екрани уређаја заустављају лучење мелатонина, па или теже падамо у сан, или спавамо неквалитетно.