Иако влада популарно мишљење да ноћне смене „припадају“ једино запосленима у угоститељском сектору, постоји мноштво других професија којима радно време почиње када зађе сунце – ту су лекари, чувари јавног реда и мира, стјуардесе, а у данашње време и све више ИТ инжењера, који се са појавом флексибилних облика рада често запошљавају у компанијама „преко пола света“, а бирају да раде из свога дома.
Како квалитет живота не би трпео последице оваквог ритма и рада у време када сви остали спавају, људима који раде ноћу једна црта мора бити заједничка – способност доброг организовања времена.
„Ноћни“ део сна и дневна дремка изузетно су важни за опоравак организма
Сваки организам има свој биолошки сат (не, то није онај који „откуцава“ женама које се ближе тридесетим или четрдесетим) који ради у складу са сменом дана и ноћи. Дневна светлост одговорна је за покретање бројних хемијских процеса у људском организму, стимулисање правилног рада штитне жлезде, као и за активацију система који нас држе будним током дана. И управо се зато рад у ноћним сатима, нарочито уколико је током читаве ноћи и у дужем временском периоду, може негативно одразити на укупно здравствено стање.
Шта је најважније уколико радимо ноћу? Јасно планирање режима рада и одмора, односно смањење броја радних сати током ноћи (у оној мери у којој динамика посла то дозвољава) и распоређивање времена на начин да макар неколико сати сна „упадају“ у период који је за то предвиђен. Поред тог ноћног дела сна, важно је не изоставити ни дневну „дремку“, како би се организам опоравио и припремио за следећу радну смену.
Друштвени и породични живот не мора нужно да буде угрожен
Иако влада популарно мишљење да друштвени и приватни живот испаштају приликом оваквог формата рада, то не мора нужно бити тако. Наравно, ноћне смене могу имати негативан утицај на чланове породице и пријатеље, будући да ће тражење компромиса бити изазовније и захтевати прилагођавање у животима више људи, али није немогуће одржавати контакте и друштвени и породични живот чак и са нестандардним радним временом какво је ово. Уколико прихватате посао који са собом доноси радно време током ноћи, покушајте да са пријатељима и породицом унапред уклопите распореде и договорите сусрете и виђања у складу са својим и њиховим обавезама, али и временом за одмор. Како је за квалитетну комуникацију потребно да будете одморни и пуни енергије, потрудите се да дружења и окупљања организујете након поподневног спавања, када сте најодморнији.
Сагледавање свих „за“ и „против“ ноћног рада, је основа за доношење одлуке о грађењу каријере
При континуираном ноћном раду, у организму, али и у човековој психи, покрећу се бројни адаптациони процеси и долази до делимичног привикавања на нови начин живота, при чему се човек прилагођава ноћном режиму рада. Затим након радне недеље долази викенд, када се човек враћа у регуларни режим. Услед тога, биоритам се непрестано изнова и изнова адаптира у, за њега довољно хаотичном редоследу, што додатно наноси штету организму и менталном здрављу. Особи која прихвата посао са ноћним режимом рада од изузетног је значаја да са самим собом рашчисти у ком периоду је спремна да ради под таквим условима, да ли је реално да у предвиђеном року напредује у каријери и да ли је очекивани напредак значајан за даљу каријеру. Одлучивање о томе да ли је каријерно напредовање под таквим условима рада вредно жртвовања сна, партнерских и породичних односа, могуће је тек након доброг сагледавања свих „за“ и „против“.