Идеолози Трећег рајха свакако су пажљиво ишчитали Теслин есеј у ком је он перфектно описао слабости њемачке ратне машинерије. Њемачке империјалистичке склоности довеле су до оба свјетска рата, а као народ са сличним амбицијама Тесла види и Русе.
– Усљед непоузданих и често контрадикторних извјештаја о дневном развоју догађаја на фронту, постало је тешко формирати одлучно мишљење о правом стању ствари, али и упркос строгој цензури, главне чињенице су полако процуриле. Једна од њих је и та да су Нијемци једини народ спреман да води рат. Чак ни Французи, који су се хвалили својом спремношћу, нису били у стању да изврше мобилизацију на вријеме. Инвазија Источне Пруске био је одважан корак којим су Руси привукли непријатеља и олакшали притисак на Француску. Потез је изведен успјешно, али по цијену великих губитака. Што се тиче самоувјерених Британаца, они су брзо утонули у сан. Што год се може рећи против Британије, њена крајња неспремност и опасност којом се изложила упутивши ултиматум Њемачкој, позитиван су доказ да није жељела да се упушта у сукоб. Сљедећа чињеница, исто тако очигледна, јесте да су Нијемци, незадовољни дјелимичном, иако сигурном побједом, одлучили да потуку савезнике једног по једног. План по коме би они били ти који ће диктирати мировне услове прво у Паризу, потом у Петрограду и напокон у Лондону, био је прихваћен не као војнички неизбјежан, већ као један намјерно смишљен програм заснован на апсолутном повјерењу у силу свог оружја. Ни на томе нису намјеравали да се зауставе. Њихови циљеви ишли су и даље: Њемачка је хтјела ништа мање него да завлада свијетом. То сада искрено признају и многи од њених вођа. Већину нас овај план запањује својом дрскошћу, тим прије што је идеја да се он оствари насилним путем. Али погрешно би било оптужити Нијемце да су уображени и арогантни. Они су увјерени у сопствену супериорност и мора се признати да је њихов поступак донекле оправдан. Често се постављало питање да ли ће наш будући напредак бити усмјерен ка умјетности и лијепом или ка науци и корисном. Неизбјежан је закључак да се умјетност мора жртвовати науци. Према томе, рационални Нијемци су се највише приближили човјечанству будућности. Словени, који су у успону и који ће тек избити на чело, унијеће свјежи импулс у креативност и духовне напоре, али ће морати да се обуздавају и системски усредсреде на оно што је практично и корисно. Крајњи резултат свега овог биће човјечанство уређено налик на кошницу пчела – написао је Тесла у славном есеју.
О Теслиној опсједнутости ратном машинеријом надахнуто пише др Велимир Абрамовић, професор Института за истраживање времена и простора и предсједник друштва “Теслијана”. У свом есеју “Теслино схватање рата и будућност ратних процеса” он тумачи управо горе поменуте идеје нашег научника.
– У горњој анализи Тесла примјењује своје знање телеаутоматске контроле, роботике и кибернетике. Претјерана организованост њемачке армије није њена врлина, јер је посљедица тога роботизација понашања војних јединица. Другим ријечима, њемачке реакције предвидиве су готово до степена на ком се предвиђа реакција повратне спреге машина вјештачке интелигенције. Иза овога се крије, можда, и објашњење историјске пропасти многих великих цивилизација које су покорили варвари. Наиме, варвари дјелују као природа, док софистицирана и стратификована организација цивилизованог друштва често гријеши заплићући се у многоструке и комплексно развијене мреже свог одбрамбеног механизма. Ако геније има ум који мисли као природа, и зато је геније, онда варвари, или народи на нижем степену друштвеног развоја, поистовјећујући своју ратну активност са основним законима космоса, морају добити, кад-тад, битку са сваком цивилизацијом, чија одбрана у току развоја постаје све компликованија и због тога тежа. Управо овај фундаментални недостатак свих друштава на вишем степену еволуције Тесла је уочио у темељу организације њемачке армије, показујући да оно што се сматра њеном највећом врлином није ништа друго него главни разлог њеног неуспјеха. С друге стране, успјех герилског начина ратовања управо треба тражити у непредвидивој флексибилности индивидуалних герилских акција, нестандардним реакцијама на изненадне ситуације и великом степену независности од било какавог роботизованог понашања, тако карактеристичног за веће војне формације и државне армије у цјелини. Јасно је да терористички акти проистичу из још већег степена слободе и у томе је виталност терористичких организација, које се у буквалном смислу понашају као вирусни микроорганизми, бивајући неактивни или активни у директној зависности од околности – пише Абрамовић.
Идеја Николе Тесле да ће машине зауставити ратове данас је у свијету развијене дигиталне технологије веома јасна. Бодријар је написао славни есеј о рату у Ираку, који се заправо није ни догодио, већ је у највећој мјери изведен виртуелно помоћу машина. Извеле су га беспилотне летјелице бомбардери и ракете, као и врхунски војни хакери у супер развијеним дигиталним командним центрима. Слична ствар се догодила са Србијом 1999. године када су је бомбардовали НАТО савезници.
(Наставиће се)