Потрошачка корпа у Босни и Херцеговини биљежи рекордне износе. Према посљедњим подацима, у јуну је износила чак 3.180 КМ у Федерацији БиХ, док је у мају у Републици Српској достигла 2.738 КМ — највише у посљедњих десет година у оба дијела БиХ.
Раст цијена основних животних намирница и услуга наставља да надмашује раст плата, због чега грађани све теже преживљавају. Иако постоје контроле тржишта, ефекти су минимални.
„Имамо највећи износ потрошачке корпе откако се раде анализе. Раст цијена и трошкова живота више не прати раст плата“, наводе из синдикалних организација Републике Српске и ФБиХ.
Према подацима синдиката, готово половина мјесечних трошкова и даље отпада на прехрану. Истовремено, цијене у секторима становања, режија и бројних услуга настављају да расту широм земље.
Божана Радомир из Савеза синдиката Републике Српске упозорава да је раст цијена константан и неоправдан.
„Од краја 2021. имамо стални раст цијена, увезену инфлацију, проблеме с енергентима. Свако повећање плата било је само усклађивање, али није могло пратити раст трошкова живота. Данас двије трећине радника не може платом покрити ни 30 до 50 одсто потрошачке корпе“, каже Радомир.
Грађани све чешће трагају за попустима, купују мање количине и примјећују нове „трикове“ у трговинама.
„Имам осјећај да је то све договор између трговина. Цијене скачу, храна је најгора. То код нас никад стагнирати неће“, реала је једна саговорница из Мостара.
„Пола килограма кафе је 15 марака, килограм 30. Сваки дан дођеш – нова цијена„, додао је грађанин из Бањалуке.
Иако трговци поскупљења правдају повећањем плата, пореза и цијена енергије, анализе показују да стварни раст улазних трошкова не оправдава толики скок малопродајних цијена.
Јован Василић, предсједник Удружења потрошача „Звоно“ из Бијељине, сматра да је ситуација алармантна, док надлежни у Републици Српској тврде да марже нису прекорачене.
Министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић изјавио је:
„Настављамо инспекцијске контроле маржи на основне животне намирнице и робу широке потрошње. Према извјештајима, марже тренутно не прелазе висину дефинисану уредбом.“
Међутим, јавност не види конкретне резултате. Претходне мјере, попут ограничавања маржи или бојкотовања трговина, нису дале дугорочне ефекте. Цијене не расту више стихијски, већ плански, и све их је теже испратити.
Грађани ћуте, политичари остају нијеми, а инспекција тек повремено реагује. У исто вријеме, трговци остварују екстра профите, а буџетски приходи од ПДВ-а никада нису били већи.
Закључак је јасан – они који пуне буџет и даље су најслабија карика система.
