Главни амерички љекар Вивек Марти оцијенио је у недјељу да су дјеца у доби до 13 година премала за друштвене мреже јер још “развијају свој идентитет”.
Мета, Тwиттер и мноштво других дивова међу друштвеним медијима допуштају 13-годишњацима да се придруже њиховим платформама.
“Ја, лично, на основу података које сам видио, вјерујем да је 13 година прерано… То је доб за коју је јако важно да размислимо о томе како они размишљају о властитој вриједности и својим односима. А често искривљено окружење друштвених медија чини медвјеђу услугу многима од те дјеце”, рекао је Вивек за “CNN Newsroom”.
Број тинејџера на друштвеним мрежама изазвао је узбуну међу медицинским стручњацима, који указују на све већи број истраживања о штетности коју такве платформе могу нанијети адолесцентима.
Први човјек америчког јавног здравства Марти је признао потешкоће у онемогућавању дјеци да се користе тим платформама с обзиром на њихову популарност, али је сугерисао да родитељи могу постићи успјех представљањем уједињене снаге.
„Ако се родитељи могу удружити и рећи да, уједињени, неће допустити нашој дјеци да користе друштвене медије до 16, 17 или 18 или коју год доб одаберу, то је много боља стратегија у осигуравању тога да ваша дјеца не буду рано изложена штети”, рекао је за CNN.
Ново истраживање сугерише да сурфовање друштвеним медијима може промијенити хемију мозга адолесцената.
Према студији објављеној овог мјесеца у часопису ЈАМА Педиатрикс, ученици који су редовније провјеравали друштвене мреже показали су већу нервну осјетљивост у одређеним дјеловима свог мозга, због чега су њихови мозгови с временом више реаговали на друштвене посљедице.
Психијатри попут др. Адријане Стејси годинама указују на ту појаву. Стејси, која првенствено ради с тинејџерима и ученицима, раније је за CNN рекла да коришћење друштвених медија изазива “избацивање допамина” у мозгу.
“Када радимо ствари које изазивају зависност, попут употребе кокаина или паметних телефона, наш мозак отпушта пуно допамина одједном. Говори нашем мозгу да то настави да користи”, рекла је.
“Посебно код тинејџера, тај дио мозга је заправо хиперактиван у поређењу с одраслима. Не могу се мотивисати да раде било шта друго.”
Недавне студије показују друге начине на које прекомјерно вријеме испред екрана може утицати на развој мозга. Код мале дјеце, на примјер, прекомјерно вријеме испред екрана значајно је повезано с слабијим вјештинама писмености и способношћу коришћења експресивног језика.
