Одгајати дечака је другачије, а ово јединствено искуство учи нас да пратимо свет око нас широм отворених очију и да будемо спремне за креативна решења и довољно храбре да мислимо другачије. Бити мама дечака је несвакидашње искуство.
Јутро је. Прво се чује „буп“, па звук малених ногица. Долази мали човек код нас у кревет. Као да хвата залет са пода како би што више одскочио и јаче наскочио на кревет. Два, три скока на кревету и баца се свом тежином на маму и тату. Одавно није мали, али воли овај јутарњи ритуал викендима. Ноге су му већ толико дуге, да се понаша као да не зна шта ће са њима. „Ух бре, па пази колено, хеј шутнуо си ме…“ Дечко се кикоће. Не вреди објашњавати овој великој мази кад ионако не мисли ништа лоше, само хоће да се мази.
И да, дечаци се тако мазе грубо, јако, увек искрено, без задње намере. Или вас грле или не, или су ту или су одскакутали на другу страну. А ту је много скакања – од скакања по барама, преко степеница, рипстола, пењања на стену и ролеркостер и то све док су јако мали. Од када се роде, дечаци желе да доминирају простором у коме живе. Њима сваки простор делује скучено. Они скачу по намештају, једни по другима, туку се, шутирају без икаквог видљивог разлога. Ломе ствари, а стручњаци кажу да овакво понашање код дечака помаже да развију однос са људима и интелигенцију.
А шта маме могу да науче од својих дечака
Маме дечака уче да је награда понекад заиста вредна ризика.
Научно је доказано да дечаци заиста више ризикују од девојчица. Док се маме дечака боје да се не поломе, они нас уче да је гипс вредан постигнутог или освојеног циља. И да морамо да се навикнемо на то. Они су вољни да ризикују и да падну са дрвета само да би видели свет из новог угла, да лупе коленима о земљу из све снаге (док родитељи са ужасом слушају тај звук), само да би улетели у шатор или слетели са рингишпила. Да ли сте икада били пренеражени количином вицева о телесним функцијама? Уколико сте мама дечака, то вам постаје потпуно нормалан начин хумора.
Дечаци нас уче како да себе не схватамо толико озбиљно.
Када сте мајка дечака, брзо научите да је свака телесна функција потенцијална мета за шалу. Постоји разлог зашто дечаци воле да опонашају ове звукове, на саму помисао се смеју. Иначе, маме дечаке ништа не може тек тако посрамити, јер њен син са непуне 4 године већ учи како да што гласније подригне, а тек у пубертету…
Од синова маме уче како да преживе у хаосу (њихових соба)
Дечаци су неуредни, пуни енергије и у сталном покрету. Немају времена да сређују, јер они то и не примећују, притом су бучни. Зато маме не само да уче како да опстану у хаосу и не нервирају се, ако могу, око неуредне собе, већ и како да надгласају буку коју дечаци праве али и да нађу свој мир у њој. И да – не дирајте збирку картица, стрипова, камења, кликера…јер то баш тако треба да стоји ту!
Дечаци нас уче како да комуницирамо у што мање речи
Питајте свог сина како му је прошао дан и бићете срећни да извучете комплетну реченицу од њега. Неће вам рећи „не“, али ћете такође добити само једну реч – „добро“. Маме дечака брзо науче да дешифрују хиљаде речи иза једног „добро“, постају мајстори за говор тела и тон говора. Паметне маме дечака ову вештину могу да примене и на посматрање људи око себе и на послу, тумачењем невербалне комуникације својих сарадника, захваљујући малом приручнику за дешифровање – свом сину.
Дечаци не слушају и нестрпљиви су, а ви се са њима учите стрпљењу
Научници сматрају да су дечаци мање осетљиви на звуке од девојчица. Девојчица уме да на основу тона сазна да ли неко нешто жели од ње, али дечаци немају ову способност. Зато некада може да делује да дечак потпуно игнорише наредбу да нешто уради. Можете га дозивати неколико пута. Али ни одазивање на име није толики изазов колики изазов је недостатак њиховог стрпљења. Зато некада излазак у јавност са дечацима може личити на бучни циркус.
Уче шта је безусловна љубав
Маме су прва искрена љубав својих синова. Можемо да прођемо кроз цео наш тинејџерски и млади живот не знајући какав је осећај бити нечија прва права љубав. Онда долазе наши момци и то се потпуно мења. Заиста нема ништа боље од тога да знате да сте за некога центар универзума (а они су ваш центар), чак и ако само на кратко. Такође будите свесне одговорности, да начин на који узвратите тој љубави поставља базу за будуће везе вашег сина. То је сјајно и можда најважнија ствар коју ћете научити свог дечака.