Многим ђацима домаћи задатак је „ноћна мора“, а неретко и родитељи заједно „пате“ са својом децом. Учење ван наставе одузима доста времена, праћено је отпором и плачом. Омета породично време, као и могућности за физичку активност и игру. Истраживња везана за ову тему говоре да су деца оптерећена домаћим задацима и да им се често задаје три пута више од препоручене „количине“ задатака. Ипак, постоје ситуације које сугеришу да тај рад може бити користан, али само ако је минималан.
Често ћемо чути да родитељи и васпитачи изражавају забринутост због обима домаћих задатака који имају деца и доводе у питање колико је заиста тај рад ефикасан за побољшање знања. „Забринутост је оправдана“, кажу стручњаци који су се бавили овом темом, а чији рад је објавњен у Рисрч гејту.
Која је прихватљива количина домаћег задатка
Истраживања сугеришу да време утрошено на рад домаћег задатка не би требало да прелази преко 2 и по сата за средњошколце. Што се тиче основаца, задаци треба да им троше минимално времена и да су задати тако да могу што самосталније да их ураде. Уколико се прекорачи време, домаћи задатак највероватније неће имати позитиван утицај.
Домаћи задатак и развијање вештина
Домаћи задаци повезани су са бољим резултатима на тестовима за ученике средњих школа, али не и за ученике основних школа. Недавна експериментална студија у Румунији открила је неке предности за мањи обим домаћих задатака код ученика основних школа, али то не важи за домаће задатке из математике. Занимљиво је да се овај позитиван утицај догодио само када су ученици радили домаћи задатак у просеку 20 минута. Дакле, истраживања сугеришу да домаћи може да буде од користи када је минималан.
Требало би узети у обзир да циљ домаћег задатка није само побољшање академских вештина. Они имају неке неакадемске користи, као што је развијање одговорности, управљање временом и „тренирање“ истрајности.
Ипак, превише домаћих задатака може да има и негативне утицаје на неакадемске вештине, јер се смањују прилике за игру, што је од суштинског значаја за развој језичких, когнитивних, саморегулационих и социјално-емоционалних вештина. Домаћи задатак такође може ометати физичку активност, што повећава ризик од прекомерне тежине, пише Сајколоџи тудеј.
Помоћ родитеља око домаћих задатака је корисна
Улога родитеља је и овде кључна и битно је како, а не колико често родитељ помаже детету да заврши своје обевезе.
На који начин, одрасли могу да помогнемо деци да боље савладају градиво?
- Фокусирајте се да охрабрите и усмерите дете, али дозволите му да обавезу заврши што је могуће независније. Уколико се деци да више аутономије у решавању домаћих задатака то им може бити од користи у академским вештинама, говори студија објављена у Сајнас директу.
- Пружите помоћ само када је дете затражи. Ако су родитељи превише ангажовани или наметљиви, то може да буде повезано са лошијим успехом.
- Помозите детету да развију рутину која му помажу да самостално заврши обавезе.
- Охрабрите своје дете да истраје у изазовима, а ви покушајте да останите мирни и прибрани.
- Похвалите дететов труд, јер ћете му тако повећати мотивацију.