С Романије, гласовите
по јунаштву и слободи,
ја с гуслама данас дођох
у град Келн на Рајни води.
Драго ми је што сам с вама
и још ми је част велика
да уз гусле сад опјевам
Јањић Неђа свештеника.
А у моме завичају,
на Нишићкој висоравни,
у пјесмама и причама
поп је Неђо човјек славни!
И о Неђу слушао сам
казивања одмалена,
о његовом мучеништву
у црвена, зла времена.
Кад су људи страховали
и црквени праг да пређу,
како ли је тада било
младом попу Јањић Неђу?!
Кривај’вићи ђе је рођен
сачуваше вакта тога
српско име, вјерност краљу
и вјеру у Христа Бога!
Под Звијездом, у Планини,
јесте ово мало село,
ал’ звијезда никад није
на Јањића могла чело.
И отац му Вељко бјеше
четник чувен и на гласу,
па је дивно поријекло
овом попу горостасу.
И по мајци Неђо има
поријекло кућевића,
од Зекића и Пејића,
од јунака и племића.
И зато ми чудо није
што четири деценије
и четири љета више
свештеничке службе пише.
Служба Богу није, браћо,
никад ником била лака,
и Неђо је због ње био
црвенога допо мрака.
Црна брада и мантија
и крст златни у десници –
због тога је три године
био Неђо у тамници.
И због оних црних капа
што су тешке баш три киле,
што су пола метра дуге,
што су српској пјесми миле.
Како тада бјеше Неђу
у Зеници на робији,
како бјеше ситној дјеци,
како Алки попадији?!
Но Алку и Неђу прота
Бог награди за живота,
са три сина, с једном кћери –
е, са тим се срећа мјери!
Још благослов један ту је
попу Неђу за награду,
да му и син слуга буде
у Христовом винограду.
У Келну су литургије
и слави се српско име,
за то Неђо заслужан је –
дичите се, Срби, њиме!
Служи, оче, литургију,
и на љета још многаја,
ти божију службу служиш –
твојој служби нема краја!
Душан Пејић
