Стални, готово свакодневни раст цијена натјерао је бројне грађане Босне и Херцеговине да се одрекну одређених навика, производа и услуга. Труде се, кажу, уштедјети па у трговинама углавном купују само битно јер, објашњавају, нису сигурни колики ће их скок цијена дочекати сутрадан.
– Док супруг и ја купимо лијекове и платимо рачуне, од пензије нам и не остане пуно. Љети нам је живот мало јефтинији јер користимо поврће и воће које засадимо, а и квалитетније је него куповно.
Зима нам, истина, мало више комплицира живот, али сналазимо се. Купујемо само на акцијама и снижењима како бисмо прошли јефтиније. Неке производе смо потпуно “укинули” с трпезе јер без њих можемо.
Жалосно је што смо након толико година рада и труда и релативно лијепог живота дошли у позицију да морамо бирати који производ купити, а који оставити на полици – прича пензионерка Аница.
Иако су у пензионери категорија друштва која најтеже живи и “крпа” трошкове од пензије до пензије, ни млади нису у доброј позицији, преноси Вечерњи лист.
Док нисам радио, имао сам потпуно другачију слику о финансијама. Мислио сам, када се запослим, да ћу си моћи приуштити све што прије нисам могао. Жеља ми је била више с друштвом путовати да заједно упознајемо нове државе, људе, културе…, али од тога нема ништа. Радим за минималац и једва си приуштим одлазак на море, и то изван сезоне у скромном смјештају. Високе цијене “забраниле” су нам и изласке те се углавном окупљамо у кућама и викендицама – каже тридесетогодишњи саговорник.
Колико су цијене расле, најбоље показује израчун Савеза самосталних синдиката БиХ, према којем је у пет година потрошачка корпа скупља за више од 1000 марака.
Наиме, према посљедњем податку из септембра ове године, потрошачка корпа износила је 2993,50 КМ, а у истом мјесецу 2019. године за њу се издвајала 1942,61 КМ. Када прерачунамо ова два износа, долазимо до податка да је потрошачка корпа у пет година поскупјела за 1050,89 КМ.
С друге стране, плате ни близу нису расле као потрошачка корпа. Наиме, према подацима Федералног завода за статистику које је Савез самосталних синдиката користио, видимо како је просјечна плата за проматрано вријеме расла тек за 317 КМ.
Просјечна платна у јулу ове године (посљедњи податак објављен на страници Федералног завода за статистику) износила је 1257 КМ, а у истом мјесецу 2019. година износила је 940 КМ. Како истичу из ССС БиХ, покривеност синдикалне потрошачке корпа просјечном платом ове године је 41,99%, док се 2019. године просјечном платом могло покрити 48,39% кошарице.
Провјерили смо и колико је више новца потребно за храну, комуналне услуге, пријевоз… Како је приказано у детаљној анализи, храна је у пет година поскупјела за 448,45 КМ.
Ове године у септембру само за храну издвајало се 1238,50 КМ, док је у истом мјесецу 2019. године за храну било потребно издвојити 790,05 КМ.
Становање и комуналне услуге у пет година поскупјели су за 83,44 КМ, одјећа и обућа за 100 КМ, образовање и култура за 180 КМ, одржавање куће за 80 КМ, хигијена и одржавање здравља за 159 КМ, док се, према подацима, за превоза издвајао исти новац – 138 КМ, али је удио у укупној потрошачкој корпи пао са 7,1% на 4,61%.
Приликом израде синдикалне потрошачке корпе у обзир је узета просјечна плата исплаћена у Федерацији БиХ те минимални трошкови живота четворочлане обитељи коју чине двије одрасле особе и два дјетета, од којих је једно у средњошколском, а друго у узрасту основца.
Муриса Марић, извршна директорка Удруге потрошача “ДОН” из Приједора, истакнула је како су грађани током посљедње три године изложени поскупљењима од основних животних намирница до услуга које пружају јавна комунална подузећа.
– Све ово нема никаквог плана и стратегије. Нема никаквог одговора да се помогне потрошачима, тако да апсолутно није ни зачуђујуће што сва подузећа захтијевају повећање цијена. С друге стране, требамо бити реални. Одређена подузећа требају имати нека поскупљења – рекла је Марић.
