Улога мајчинства за жене је далеко већа од улоге очинства за мушкарце. Потребно је нагласити да ово није недостатак очева. То је једноставна чињеница коју, кад се мало боље размисли, није уопште тешко схватити.
Срећа или страх
Када се беба роди, није погрешно рећи да се роди и једна мама. То нужно не значи да су се тиме ријешили сви изазови и проблеми који несумњиво долазе са рођењем бебе. Жене су увијек свој идентитет највише проналазиле у мајчинству и улога мајке их је несумњиво највише испуњавала. У данашњем времену, иако постоје различите струје и размишљања, мајчинство се и даље сматра великим приоритетом већине жена. То уопште не значи, да жена треба да заборави све своје друге потребе, али је чињеница да се већина жена рођењем дјетета промијени.
Мајчинство је темељ личног испуњења, развоја и среће, али истодобно извор највећег страха и депресије код жена. Субјективни доживљај мајчинства јединствен је за сваку мајку. Дешава се да мајка потпуно занемари своје потребе и жеље, у тој мјери да постане незадовољна и депресивна, а то итекако може утицати на њу и њену бригу о дјетету. Квалитет је, у овом случају пуно битнији од квантитета. Сасвим је у реду оставити дијете код оца, своје маме или свекрве, изаћи мало и прошетати. Због тога мајка не треба осјећати грижњу савјест. Поред доброг физичког здравља и ментално здравље треба имати свој приоритет.
Улога мајчинства
Улога мајчинства за жене далеко је већа од улоге очинства за мушкарце. Потребно је нагласити да ово није недостатак очева. То је једноставна чињеница, коју кад се мало боље размисли, није уопште тешко схватити. Мајка, која девет мјесеци носи дијете у својој утроби, осјећа бебино присуство и раст, како физички тако и психички, несумњиво је више свјесна, повезана са бебом и испуњена различитим осјећањима у односу на оца.
Различита очекивања
Очеви, бар не у почетку, не могу доживјети рођење бебе на исти начин као мајке. Често се мајке љуте на очеве и доживе тугу и разочарење. То увелико може утицати на њу као мајку, али засигурно као и жену. Није ријетка појава да односи између супружника захладе након рођења бебе. Мајке често не могу да схвате супругову незаинтересованост око ствари које су њој тада најважније у животу. Мајке могу сатима причати о бебином осмјеху, погледу, покрету и једноставно било чему што је везано за бебу, док очеви у таквим ситуацијама обично “блиједо” гледају, неразумјевајући шта се о томе има толико причати. Ове ситуације и различити погледи су сасвим нормални, како за мајке, тако и за очеве. То ни у којем случају не значи, да се очеви требају скривати иза ове чињенице и сву бригу и одговорност, великодушно препустити мајци. Свјесност овога и разговор, прије него што се беба роди, могу помоћи у схватању различитих потреба и очекивања које отац и мајка имају. Суосјећање и разумијевање, у оваквим ситуацијама, чине чуда.