Романије - Љубав побјеђује! 
Иако бројни људи узимају лијекове на рецепт, али и „на своју руку“, стручњаци кажу да се без обзира на то могу разбољети, односно имати нуспојева, чак иако се узимају онако како им је прописано. У складу с тим, у наставку читајте како да препознате нуспојаве лијека, те које су најчешће.
С обзиром на то да неки лијекови могу имати токсичне нуспојаве, чак и у случају да се узимају онако како је прописаном, битно је да препознате да ли вам одређени лијекови штете.
Тако, на примјер, неки лијекови, као што су антибиотици, могу проузроковати мучнину, али то стање није толико озбиљно, и може се контролисати, а нуспојаве нестају након неког времена.
Такође, антикоагуланси, као што је варфарин могу проузроковари крварење, а опиоиди попут оксикодона, хидрокодона или фентанила појачану поспаност.
Исто тако, љекари савјетују да никада би требало игнорисати нуспојаве као што су крв у мокраћи или столици, отежано дисање, замагљен вид или интензивна главобоља.
У таквим ситуацијама, како наводе, потребно је одмах прекинути с терапијом. С обзиром на то да се ови симптоми најчешће јављају код старијих особа, они их углавном погрешно повезују као посљедицу старења, па их не приписују лековима.
Како бисте избјегли токсичност лијекова, стручњаци савјетују да је најбоље водити евиденцију о симптомима које проузрокује терапије коју користите, укључујући додатке исхрани и лијекове без рецепта, те прикупљене податке подијелити са доктором који ће донијети најбољу одлуку који се лијекови смију, а које не бисте требали узимати.
Тако су, како је већ и наведено, најчешће нуспојаве умор, вртоглавица, мучнина, главобоља и желудачно-цревни проблеми.
Но, озбиљна нуспојава је она која угрожава живот, проузрокује инвалидидет, те захтијева болничко лијечење или медицинску интервенцију.
Шта урадити ако примијетите нуспојаве?
Пожељно би било да вас љекар, приликом издавања рецепта упозори на могуће нуспојаве. Најбоље би било да га питате да вам укаже на могуће нуспојаве, те на шта требате обратите пажњу.
Иако у кутији у којој се налази лијек долази упутство о могућим нежељеним дејствима, ипак бисте нуспојаве које нису наведене у упутству одмах требали пријавити љекару или фармацеуту.
Пацијенти у таквим ситуацијама не би смјели сами да смањују дозу лијека, нити га престати узимати на своју руку или чак почети узимати неки други лијек, а да се претходно нису посавјетовали са љекаром.
Да ли се нуспојаве могу избјећи?
Иако се нуспојаве не могу увијек изјећи, понекад их је могуће ублажити. На примјер, ако је нежељени ефекат лијека умор, требало би га, уколико је могуће, узимати увече прије спавања.
Приликом узимања неких лијекова нуспојаве се јављају само на почетку лијечења те касније нестају саме од себе.
Но, опрез се савјетује прије узимања другог лијека којим се ублажавају посљедице првог. О тому би свакако прије почетка узимања одређене терапије требало разговарати са љекаром, јер можда постоји други медикамент који ћете боље поднијети и тако избјећи потенцијално узимање лијека за лијек.
