Босанскохерцеговачке планине се можда не истичу по највишим врховима Европе, али бисте тешко нашли планинара који се не би заљубио у нашу земљу и њене планине. Лагане шетње, планинарење, алпинизам, пењање, скијање – терени погодни за све. Зелени пашњаци и цвјетни прекривачи, непрегледне шуме, хладан камен, најљепши пејзажи, све се може видјети у нашој земљи у облику срца.
Али има једна планина неправедно запостављена, Романија, сурова љепотица позната по маркантним стјеновитим рељефима. Дивља планина, кажу. Можда је та дивљина и неприступачност управо то што је чини тако фасцинантном. Њен природни и туристички потенцијал, дијеле општине Соколац и Пале, а најмаркантнији рељеф, Црвене стијене, сада је заштићени споменик природе.
Преко висећег моста
Перцепција некад вара. Романија се можда чини неприступачном, али ова планина у близини Сарајева има дестине километара обиљежених пјешачких и планинарских стаза, са постављеном туристичком сигнализацијом, клупама и видиковцима, као и уређеним полетиштем за параглајдинг. Све за сигурно кретање, а и даље имате угођај дивљине.
Њен највиши врх је Велики Лупоглав са надморском висином од 1.652 метара, а препознатљиво обиљежје је велика стјеновита баријера састављена од Равне стијене, Орлове стијене, већ споменуте Црвене стијене, Црне стијене, Ђева или Дјевојачке стијене и Велике стијене. Вертикалне стјеновите литице високе преко стотину метара ремек дјело су природе.
У оквиру заштићеног подручја, у западном дијелу Романије, између Равне Романије и Пала, је и 350 метара дуга и 160 метара висока алпинистичка стаза виа феррата Соколов пут, названа по соколовима чија се станишта налазе у близини. Ова ферата има два висећа моста на којима застаје дах, што од љепоте, што од адреналина. Овдје откривате значење ријечи из “птичије перспективе” или је можда боље рећи из “перспективе сокола”.
Са Магистралне цесте М5 од Сарајева према Палама вози се према Сокоцу и након 18 километара вожње, на платоу Равне Романије, треба скренути десно и наставити још 4,4 км локалном цестом до планинарског дома којим управља Планинарско друштво Гласинац из Сокоца.
Од дома до полазне тачке виа феррата Соколов пут, која се налази у самом подножју Црвених стијена, потребно је око 20 минута хода кроз шуму. Од почетка до краја ферате, то јесте, до успона на сами врх Црвених стијена, потребно је око сат и тридесет минута. На врху вас чека фантастичан поглед на све ближе планине – Јахорину, Требевић, Игман, Бјелашницу, Трескавицу и Височицу.
Висинска разлика коју један планинар прелази на ферати је око 160 метара. Ферата је стручно изграђена и пружа узбудљив доживљај проласка Црвених стијена, гдје се углавном крећете уз помоћ сајле, придржавајући се за стопе. Све инсталације су постављене с изузетном пажњом, с довољно хватишта за руке и сигурних газишта за ноге. На ферати се појављују неки благи превјесни дијелови, но уз повећану концентрацију они представљају изазов који се лако превазилази. Прекрасан поглед који вас чека на врху је довољан разлог да савладате своје страхове.
Вода која подмлађује
Романија, што у преводу значи земља Римљана, кроз историју је била важна тачка. Током Другог свјетског рата, тачније 1942. године, преко ње су се повлачили партизани, о чему свједочи фотографија Јосипа Броза Тита са повезом на руци и Иве Лоле Рибара испред Боговићке пећине.
Воле је и радо посјећују берачи љековитих биљака и гљива, као и ловци, али и спортски риболовци којима је бистра Биоштица омиљена дестинација. Бројни су извори питке воде на Романији. За романијске воде легенда каже да подмлађују, па можда баш зато у својој пјесми Халид Бешлић пјева „Само да ми је хладне воде са Романије“.
