Зиму 1915/16 године обиљежио је јединствен догађај који никада раније није забиљежен у историји, читава једна војска, краљ, парламент, Влада и народ, читава једна држава изашла је из себе и кренула у егзил. Српски народ је прелазећи Албанију прошао голготу, смрт је постала свакодневница на путу до мјеста гдје цвјета лимун жут. Српска војска се, када су биле оштампане посмртне листе за Србију, након оправка на Крфу вратила у борбу и одиграла значајну улогу у пробоју Солунског фронта сломивши отпор непријатеља и кренувши у јуриш који нико није могао зауставити.
Српска војска је побиједила, али и у продору Солунског фронта платила велику људску жртву, а како сјећање на хероје који су свој живот положили за ослобођење отаџбине одлучено је да се направи гробље на мјесту крај Солуна гдје за вријеме отоманске империје била за продају уља, а на турском језику уље је зејтин и тако је настало име Зејтинлик.
Осамдесет година касније странице историје јединственим потезима поново су исписивао српски народ. Потписивањем Дејтонског споразума завршен је рат у БиХ, а Грбавица, Хаџић, Вогошћа, Рајловац и друга насеља на ширем подручју предратног Сарајева припала су Федерацији БиХ. Напуштајући своја огњишта, Срби су из Сарајева понијели и посмртне остатке својих најближих. Тада је, по узору на спомен комплекс у Солуну на Сокоцу направљено ново гробље које је добило назив Мали Зејтинлик на коме је свој мир пронашло око хиљаду српских војника.
Бјелица: Никада није забиљежено да је народ носио и своје преминуле и сахрањене сроднике
Начелник општине Соколац, Милован Цицко Бјелица у разговору за Поредак тврди да није забиљежено да је народ напуштајући своја огњишта носио и своје преминуле и сахрањене сроднике, али када се види примјер Космета ову одлуку сматра исправном.
-Колико је мени познато, у подацима које сам пронашао о егзодусима, није забиљежено да је неки народ напуштајући вјековна огњишта носио и своје преминуле и сахрањене сроднике. Била су то тешка и потресна времена. Такав је био читав рат на овим просторима, а егзодус на његовом крају је још више појачао тај утисак. Тада је наш народ чини ми се гледао мало даље, осјећао више. Видимо како се на Космету обрачунавају са српским гробљима, како уништавају споменике. Сада знамо да би тако било и са споменицима у Сарајеву. Сарајеву и данас спремном на тензије, које пријети тракторима и егзодусом – присјетио се Бјелица.
Не вјерујући муслиманским политичарима на челу са Алијом Изетбеговићем да ће дозволити да обилазе гробове погинулих сродника, те да ће скрнавити гробља и рушити споменике одлучено је да се на простору соколачких њива направи ново гробље.
-Одлуком да сарајевске општине које су биле дио Републике Српске све до потписивања Дејтонског споразума припадну ФБиХ дошло је до великог незадовољства, љутње и стрепње код Срба који су све вријеме рата бранили и одбранили своје куће и своју имовину. Те зебње и страхове појачавале су изјаве муслиманских политичара на челу са Алијом Изетбеговићем да ће сви који су носили оружје бити процесуирани. То је будући да су на том простору у Војсци Републике Српске били сви пунољетни, жене, али и поједина малољетна лица сасвим оправдано изазивало бојазан. Не желећи да доживе судбину из Првог, а још мање из Другог свјетског рата, Срби су кренули да напуштају своја огњишта. Нису вјеровали да ће им муслиманске власти дозволити да обилазе гробове погинулих сродника, те да ће скрнавити гробља и рушити споменије, започели су нешто до тада не забиљежено, да откопавају своје најмилије и да их носе са собом. Предсједник Републике Српске др Радован Караџић ме је задужио да нађем локацију гдје ће сарајевски Срби сахранити најмилије. У сарадњи са тадашњим предсједником општине Соколац господином Миланом Тупајићем и протојерејом ставрофором Милорадом Љубинцем изабрали смо локацију на локалитету Соколачке њиве у непосредној близини градског насеља. Сокочанин Раде Мијатовић међу првим је пренио посмртне остатке свог зета, команданта Попадића, затим његовог оца и дјечака из породице Зеленовић, који није имао ни 18 година у тренутку погибије. Потом је кренула колона допремања посмртних остатака српских бораца из свих сарајевских општина. Камионима, тракторима, понеко запрегом, довожени су сандуци на простор соколачких њива гдје су, праћени вјетром и хладноћом, по други пут сахрањивали најмилије. Радио Романија, који је покривао читаву регију, 24 часа је емитовао програм и позивао становништво да на све начине помогну Србима из Сарајева. По цијелу ноћ су се копале раке, сахрањивали посмртни остаци, свештеници служили опијела по ноћи и по невремену необичном и за Соколац, који је навикао на зиму и хладноћу. Прве слојеве залеђене земље сјечене су сјекирама, како би могли да почну да копају раку – рекао је Милован Бјелица за Идентитет.
Стотине гробова у низу примјерна је асоцијација на наше гробље у Солуну, када се видјело како изгледа име се само дало.
-Одлука о изградњи Војничког спомен гробља по узору на Зејтинлик у Солуну донесена је кроз договор и разговор. Стотине гробова у низу примјерена су асоцијација на наше гробље у Солуну, отуда и то име.
Војничко спомен-гробље “Мали Зејтинлик” у Сокоцу од прошле године носи назив Српско војничко спомен-гробље “Нови Зејтинлик”, према усвојеној одлуци Скупштине општине на мој приједлог и то је дио Одлуке о покретању иницијативе за његовање културе сјећања на настанак институција и установа Републике Српске у Сокоцу.
Тада смо тражили је подршку шире заједнице у изградњи споменика љекарима Војне болнице Главног штаба Војске Републике Српске у кругу данашњег Завода за форензичку психијатрију у Сокоцу, споменика на сјећање на прву смотру и настанак полиције Републике Српске на стадиону Бара, постављање мермерне плоче на згради “Пошта Српске” у овом мјесту у знак сјећања на настанак и оснивање ПТТ саобраћаја, мермерне плоче у знак сјећања на успостављање службе платног промета и Народне банке Републике Српске, те мермерне плоче као сјећање и подсјетник на сједиште Митрополије дабробосанске – објаснио је начелник општине Соколац Милован Цицко Бјелица.
У центру Српског војничког спомен-обиљежја “Нови Зејтинлик” налази се православни крст који симболизује да су се Срби у отаџбинском рату водили борбом за крст часни и слободу златну.
-Овај отаџбински рат ми смо водили за крст часни и слободу златну, па има ли онда ишта примјереније од крста на Новом Зејтинлику који чека васкрсење мртвих и живот будућег вијека. Тадашњи егзодус и несрећа, данас представљају залог и темељ Републике Српске. У Сокоцу је печат Републике Српске, на Новом Зејтинлику и Манастиру Соколица. Дуго смо водили борбу да овај споменик стварања Републике Српске буде признат као такав. Митрополит Николај је у више наврата предлагао и сугерисао да се за Зејтилник одреди посебан статус. На то није одговорено. Соња Караџић Јовичевић је након тога као посланик у Народној Скупштини у више наврата подносила захтјев да Мали Зејтинлик добије статус спомен-обиљежја од државног значаја. Сада годинама тражимо да се гробље Мали Зејтинлик, уз Манастир Соколица и Спомен-обиљежје Стари Брод, уврсти у план посјета за наше ученике кроз наставни план и програм основних и средњих школа. Након емисија РТС ОКО, доста тога се промијенило у свијести грађана Србије о овом простору и овом споменику. Почели су студенти да долазе организовано, посебно студенти историје са универзитета из Србије. Потом нам је у посјети био и градоначелник Београда, Александар Шапић, и градски менаџер, господин Чучковић, који је долазио и као предсједник општине Обреновац. А за 31. Рођендан Републике Српске делегацију Владе Републике Србије предводио је министар иностраних послова Ивица Дачић, са министрима у Влади, госпођом Грујичић и господином Селаковићем.
Уз помоћ Срба из Канаде, САД, Аустралије и земаља Европе у Војничком спомен-гробљу саграђена је Црква Свете Петке. Зоран Његовановић из Крушевца, родом из Вогошће, финансирао је живопис Цркве Свете Петке на “Новом Зејтинлику”. Соколац је родно мјесто установа и институција Републике Српске. У плановима је да се с Владом Републике Српске оснује посебна јавна установа, која би објединила одржавање и бригу о Зејтилнику, али и нудила водиче за историјске туре и посјете, те изградња објекта гдје би се приказивао мултимедијални садржај о настанку Малог Зејтилника и егзодусу Срба из Сарајева – закључио је Бјелица.
