Централна изборна комисија Босне и Херцеговине у посљедње вријеме, и након измјена Изборног закона које је наметнуо Кристијан Шмит, масовно је почела да кажњава политичке партије због преурањене кампање, углавном због објава на Фацебооку, али и изјава које су политичка свакодневица, па политичке партије позивају да се јасније разјасни шта јесте, односно није кампања.
Примјера ради, на јуче одржаној сједници ЦИК је казнио Демос са 3.000 КМ јер је њихов потпредсједник Ненад Шибаревић на скупу у МЗ Пискавица “давао подршку Драшку Станивуковићу за градоначелника и истовремено критиковао друге политичаре”. Још једно образложење ове одлуке ЦИК-а је да је Шибаревић “износио политичке ставове”. На истој сједници, односно јуче, са по три хиљаде КМ кажњени су и ХДЗ 1990, СДС и Давор Драгичевић, док је СДА кажњена са 3.500 КМ и то због објава на Фацебооку и веб-страницама странке. На ранијим сједницама са три до три и по хиљаде КМ кажњене су готово све веће политичке партије. Казне партијама изречене су, рецимо, и због позива на бесплатне здравствене прегледе, затим због објава кандидатуре, похвалних текстова на Фацебооку, али и промоције јавних радова или установа.
Ни у самој Централној изборној комисији БиХ нису начисто када је ријеч о кажњавању. Рецимо, раније је казну добила Уједињена Српска јер је неко од њихових чланова позивао жене на бесплатан Папа тест, а јуче није кажњена СДА, чија је једна од посланица у име Актива жена ове странке позивала на едукативно предавање о здрављу женских репродуктивних органа.
Занимљива је јуче била и расправа о случају ХДЗ БиХ. Та странка пријављена је за злоупотребу ресурса јер су Драган Човић, лидер те странке, а у функцији предсједника невладине организације Хрватски народни сабор, и Марко Новак, предсједник Градског одбора ХДЗ-а у Мостару, присуствовали отварању објекта поште. Занимљиво је да Новак уопште није говорио на том скупу, већ је само на својој Фацебоок страници објавио текст у којем се осврнуо на отварање тог објекта. На крају, ЦИК није казнио ову странку, иако су поједини чланови ЦИК-а сматрали да се ради о преурањеној кампањи.
“Не можемо зауставити политички живот и отварање објеката у ово вријеме сврстати у политичку кампању. Ако бисмо овакве ствари кажњавали, наишли бисмо на проблем да се не може наставити са активностима које јавна предузећа раде. Имамо сад да се каже да се први пут уводе нека средства и не можемо то зауставити”- рекао је Владо Рогић, члан Централне изборне комисије БиХ.
Казне странкама коментарисала је Ирена Хаџиабдић, предсједница Централне изборне комисије БиХ, која је рекла да су до сада кажњаване странке зато што су њихове присталице промовисале странку.
“Сваки случај је случај за себе и морамо цијенити да ли се радило о кампањи, о контексту у којем се то десило. Није једноставно, али је срећа да све наше одлуке подлијежу контроли и у досадашњим случајевима казне које смо донијели су потврђене од Суда БиХ”- рекла је Хаџиабдићева.
Ипак, у политичких партијама које су кажњене кажу да им није јасно шта јесте, а шта није кампања, те да сами морају гледати сједнице ЦИК-а како би видјели шта је преурањена кампања. У ПДП-у, странци која је до сада три пута кажњена и која је у овом изборном циклусу већ платила 9.000 КМ казни, кажу да се из Изборног закона може тешко извући шта је преурањена кампања.
“Сада имамо ЦИК праксу, а не судску праксу. Мислим да би било добро да ЦИК неким подзаконским актом прецизира шта је преурањена кампања и шта странке могу да раде. Велики је број кандидата да би се то све могло исконтролисати. Послали смо упозорење људима, а сигурна сам да сви кандидати немају исти статус”– рекла је Мира Пекић, потпредсједница ПДП-а.
Када је ријеч о кажњавању, за сада, ЦИК углавном ради случајеве по пријави. Највише пријава долази од невладиних организација, али и појединаца, а како каже Пекићева, најгоре ће бити уколико странке почну тужакати једна другу, а таквих случајева је на сједницама ЦИК-а већ било.
Што се тиче Изборног закона БиХ на основу којег ЦИК кажњава партије, у ранијем закону, прије овога који је наметнуо Шмит, било је прописано да се кажњава “плаћена кампања”, међутим, то је избачено и сада, да би се неко казнио, уопште не мора платити или спонзорисати своју објаву.
