Српска православна црква и вjерници данас обиљежавају празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Поштује се као борац за хришћанску вјеру и заштитница жена. Обичај је да се на овај празник, не раде никакви послови, а посебно радови у пољу.
Света Марина рођена је крајем трећег вијека, током владавине цара Диоклецијана у Јужној Анадолији, у Антиохији.
Као јединица незнабожачких родитеља, крстила се у 12. години, због чега је се отац одрекао. Према предању, након што је примила хришћанство крштењем, Света мученица Марина завјетовала се да се никада неће удати, али и да ће својом душом пострадати за Исуса Христа.
У 16. години живота, због одбијања понуђеног брака и вјере у Господа Исуса Христа, изложена је најгорим мукама, а потом и погубљена мачем у доба цара Диоклецијана.
Мошти ове светитељке постадоше чудотворне и исцелитељске. Налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
Њене мошти и данас су поштоване. Сматра се да Огњена Марија увијек одговара на молитве и лијечи болесне, без обзира на вјероисповест.
Светитељка се најчешће представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.
Обичаји и вјеровања
Огњену Марију неке православне породице обиљежавају као крсну славу. У црквеном календару празник није обиљежен „црвеним словом“, али се ипак веома поштује и у цркви и у народу.
У народу се вјерује да је Огњена Марија сестра Светог Илије који кажњава громом, спада у „огњевите“ свеце.
Према предању, она од брата крије када је његов празник да се он не би од среће и славља заборавио и громовима уништио цијели свијет. Али и Марија пали и кажњава огњем, по чему је и добила назив Огњена.
У народном предању чувају се примјери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сијено и домове људи који су се огријешили радећи на празник Огњене Марије.
Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже – ко слави Огњену Марију, сигуран је у љетину.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови, а посебно радови на пољу.
Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донијети срећу.
У народу се каже да на Огњену Марију „не ваља ни конац у иглу удјенути“.