Углавном, имамо на дјелу стање крајње запуштености, карактеристично за државе чија се власт бави више сама собом и својим интересима, умјесто интересима својих грађана и изградњом система. И за аутократским манирима и корупцији склону власт, која умјесто уређеног система и функционисања правне државе, више воли флуидни простор недоречености и системских рупа, у коме се одлуке доносе у неформалним центрима моћи.
Добро темпирање – пред крај августа, док су, с једне стране, по БиХ, укључујући и њен “мањи ентитет”, још увијек горили пожари и збрајана досадашња штета на шумском благу, а, с друге стране, хапшени директори ЈП “Шуме Српске”, Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске објавила је два извјештаја у вези са шумама овог ентитета, односно њиховим управљањем, којим је јасно лоцирана одговорност институција власти за све што се дешава у овој области.
Први је Извјештај о накнадном прегледу провођења препорука из Извјештаја ревизије учинка ”Управљање средствима посебних намјена за шуме“.
ЗА ПЕТ ГОДИНА НИЈЕ У ПОТПУНОСТИ ПРОВЕДЕНА НИЈЕДНА ПРЕПОРУКА
У овој ревизији учинка, проведеној прије 5 година (пратећи извјештај објављен је 16.08.2019.) закључено је да се средствима посебних намјена за шуме није управљало ефикасно – да је стратешки и регулаторни оквир некомплетан, међусобно неусаглашен и има низ мањкавости, тако да не представља одговарајућу полазну основу за ефикасно управљање средствима посебних намјена за шуме, да се планирање у вези са овим средствима врши без адекватно утврђене основе и координације од стране надлежних институција, да се расподјела средстава посебних намјена за шуме корисницима врши без утврђених приоритета, нарочито дугорочног карактера, те јасних принципа и критеријума за додјелу средстава корисницима (што је, по дефиницији, погодно тло за разне злоупотребе и развој корупције), да се праћење, надзор и извјештавање у вези са средствима посебних намјена за шуме не проводе на организован и систематичан начин, да расподјела и утрошак средстава нису анализирани, нити су предлагане конкретне мјере којима би се унаприједили резултати остварени њиховим утрошком.
Углавном, стање крајње запуштености, карактеристично за државе чија се власт бави више сама собом и својим интересима, умјесто интересима својих грађана и изградњом система. И за аутократским манирима и корупцији склону власт, која умјесто уређеног система и функционисања правне државе, више воли флуидни простор недоречености и системских рупа, у коме се одлуке доносе у неформалним центрима моћи.
Ревизори су, након објаве извјештаја о овој ревизији учинка, Влади Републике Српске, Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јавном предузећу шумарства „Шуме Републике Српске“, дали препоруке за промјене које је неопходно предузети у циљу унапређења управљања средствима посебних намјена за шуме, као предусловом за унапређење управљања шумама и њихову бољу заштиту.
Пет година касније, међутим, у потпуности није проведена ниједна од њих. Накнадним прегледом провођења препорука, наиме, ревизори су утврдили да је од пет датих препорука једна дјелимично проведена, за једну је провођење у току, а три препоруке нису проведене ни у ком обиму. Констатовано је да досадашњим активностима (за 5 година!) нису постигнути значајнији резултати у погледу ефикаснијег коришћења средстава посебних намјена за шуме. Што је, наравно, неприхватљива, али истовремено, и сасвим уобичајена посљедица нерада и погрешне фокусираности унутар институција, за које, на жалост, нико одговарати неће. Осим ако се не деси чудо па се истрага против директора Шума Републике Српске не прошири и на њихове политичке сараднике и налогодавце.
ШУМЕ ГОРЕ А ВЛАСТ СЕ ЧЕШЉА
Други извјештај Главне службе за ревизију јавног сектора РС објављен 30. августа извјештај је о проведеној ревизији учинка “Функционисање система за заштиту од шумских пожара”.
Резултати су катастрофални. Ревизори су, наиме, само потврдили оно што грађани и сами знају и чему свједоче – да не постоји ефикасно управљање ризиком од пожара, јер систем за заштиту од шумских пожара није функционалан. Наиме, постојећи ниво организованости и спремности снага заштите и спасавања од шумских пожара, као и начин њиховог активирања, не обезбјеђују ефикасан одговор. Ревизори су општем суду јавности само дали детаљну аргументацију.
А управо та аргументација, односно њихови налази и закључци, јасно указују да је одговорност за сваки појединачни пожар и узроковану штету, заправо, (и) на органима власти. Јер иако пожари сваке године узрокују огромну штету и често само захваљујући природним појавама (падне киша) та штета није и већа, власт напросто не чини ништа да створи ефикасан систем заштите од пожара.
А нерад и неодговорност власти иде тако далеко да у Републици Српској, како су детектовали ревизори, нису донесени ни стратешки документи за заштиту од пожара и заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, као предуслов за многе друге неопходне а недостајуће ствари у том контексту.
Непостојање методологије за вредновање општекорисних функција шума онемогућава процјену индиректних штета од пожара, што доводи до непоузданих процјена ризика. Непознавање свих неопходних елемената утиче на (не)правовремено активирање снага заштите и спасавања, као и примјену (не)адекватних техника гашења пожара.
Ревизори су констатовали да се у БиХ, у јавном простору, углавном бави процјенама директне штете од пожара: штете на дрвној маси, садницама и трошкови гашења шумских пожара. И упозоравају да су индиректне штете пет до десет пута веће од директних.
Како нам политичари живе у прошлости и од прошлости (уз додатак ревизионизма и говора мржње) на истом нивоу одржавају и јавне услуге. У Републици Српској, наиме, нису прописане доктрине, методе, технике и тактике управљања пожаром као и модели обуке, што утиче на ефикасност употребе и обуке снага заштите и спасавања. “Непостојање развојних платформи онемогућава увођење нових метода, техника и технологије за гашење шумских и других пожара на отвореном простору”, наводе ревизори. Но, питање је да ли су, у општој ерозији знања и морала, у друштву у коме се дипломе продају по бензинским пумпама, а купују и у велепродаји, и у коме је партијска припадност и оданост испред стручности и професионалности, на мјестима одлучивања људи који уопште знају да постоје нове методе, технике и технологије. За све и свашта, па и за гашење пожара.
НЕМА ДОВОЉНО ПАРА ЗА ЗАШТИТУ ШУМА ОД ПОЖАРА, АЛ ИМА ЗА ШИРЕЊЕ ВОЗНОГ ПАРКА И ПОВЕЋАЊЕ ПРИВИЛЕГИЈА ПОЛИТИЧАРА
Ревизори су утврдили и недостатак и неусклађеност планских докумената на нивоу Републике Српске, јединица локалне самоуправе и шумских газдинстава. “Током једанаест година од доношења Уредбе о садржају и начину израде плана заштите и спасавања од елементарне непогоде и друге несреће, потпун План заштите и спасавања донесен је у мање од пола јединица локалне самоуправе обухваћених ревизијом.”, констатују.
Ревизори упозоравају и да издвојена средстава за заштиту од шумских пожара нису довољна за спровођење планираних мјера и активности заштите, што ограничава капацитете за одговор на шумске пожаре и умањује способност субјеката у заштити шума од пожара. С друге стране, то савршено одсликава вриједносне системе оних који одлучују о буџету и његовој расподјели. И указује на познату чињеницу да не постоји ништа значајније за наше политичаре од њиховог возног парка и других привилегија.
И управо зато имамо ситуацију да јединице цивилне заштите и шумска газдинства не располажу потребном опремом ни личном заштитном опремом за гашење шумских и других пожара на отвореном, како су утврдили ревизори. А ватрогасно-спасилачке јединице нису формиране и опремљене у свим јединицама локалне самоуправе на такав начин да могу ефикасно одговорити на шумске пожаре. Такође, нису формиране ни специјализоване јединице цивилне заштите од шумских пожара, у пола јединица локалне самоуправе обухваћених ревизијом.
Како су овдашње власти навикле да се баве посљедицама а не узроцима проблема, тако је сасвим очекивано да је, како наводе ревизори “Изостало спровођење планираних мјера превентивног дјеловања, спремности снага, одговора, опоравка, извјештавања и надзора предвиђених у Плану активности у припреми и спровођењу мјера заштите и спасавања од шумских и других пожара на отвореном простору у Републици Српској”.
Није успостављен надзор над шумским подручјима у циљу раног уочавања пожара и брзог одговора на инцидент. Недостатак надзора шума и координације међу надлежним институцијама, резултирало је откривањем, процесуирањем и кажњавањем малог броја починилаца пожара. Ваљда је логика: “Ако почнемо кажњавати оне који чине штету палећи шуме, мораћемо једног дана и оне који чине штету пљачком и корупцијом”.
Да власт у свему овом не види никакав проблем и да јој свих ових година није пало на памет да би нешто требала промијенити, однодно побољшати, говори податак из извјештаја да је у потпуности изостало провођење контрола и оцјена ефикасности, економичности и ефективности функционисања система за заштиту од шумских пожара. Нити је успостављен јединствен процес извјештавања у систему заштите од шумских пожара. Дакле, уопште их не интересује да побољшају и успоставе функционалан систем заштите од шумских пожара.
ХОЋЕМО ЛИ И ДАЉЕ САМО ГЛЕДАТИ КАКО ШУМЕ ГОРЕ, СВЈЕСНИ ДА…?
И коначно, не само да постојећи ниво организованости и спремности снага заштите и спасавања од шумских пожара, као и начин њиховог активирања, не обезбјеђују ефикасан одговор на инциденте, него се на спаљеним подручјима не проводе активне мјере санације, него их се препушта природном процесу обнове вегетације, без интервенције човјека. Иако стручњаци упозоравају да опожарено подручје које је остало без вегетације под утицајем климатских фактора врло брзо остаје без плодног тла, што отежава обнову састојине и успостављање биолошке равнотеже. Пожари разарају органске твари, те настаје промјена реакције тла. И уколико се вегетација ускоро не развије, губици хранљивих материја у земљишту су ненадокнадиви.
Ревизори су, као и иначе, након проведене ревизије, исту доставили свим надлежним институцијама, а Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичкој управи цивилне заштите, јединицама локалне самоуправе и Јавном предузећу шумарства „Шуме Републике Српске“ дале и конкретне препоруке за побољшање постојећег стања.
Хоћемо ли за 5 година констатовати да ни из ове ревизије није у потпуности проведена ниједна препорука? И хоће ли Тужилаштво сабрати штете од пожара у свим годинама од како су ревизори упозорили на њих и прецизно адресирали одговорност за нечињење и опструирање заштите шумског блага. И почети дизати оптужнице? Или ћемо и даље само гледати како шуме горе, свјесни да то често није нужност него посљедица неспособне и неодговорне власти?
