Научници упозоравају да би се са планине Хохфогел, на граници Њемачке и Аустрије, могло одронити чак 400.000 кубних метара стијена, након што су забиљежена убрзана помјерања и ширење пукотина на планинском врху.
Истраживачи већ 12 година прате промјене на овој планини, високој 2.592 метра, која се налази у Алгајским Алпима, на граници Њемачке и аустријске покрајине Тирол, преноси Јуроњуз.
Зашто пријети одрон огромне количине стијена?
Сам врх планине могао би да се одвоји од остатка масива због пукотине која постоји још од 19. вијека и која се постепено шири.
Док је некада била широка приближно колико људска рамена, пукотина је данас широка неколико метара.
Истраживачи Техничког универзитета у Минхену прошле године описали су главну пукотину као отвор широк до шест метара, дуг око 35 метара и дубок приближно 60 метара.
Додатну забринутост изазива нова пукотина на југозападном гребену, означена као „Пукотина 6“, која се сматра једном од кључних слабих тачака планине.
Научници процјењују да би између 250.000 и 400.000 кубних метара стјенског материјала могло да се одвоји и сручи низ падину.
У јуну се са Хохфогела већ одронило око 2.000 кубних метара стијена.
Колико брзо се планина помјера?
Научници су током прољећа забиљежили помјерања од чак пет милиметара седмично, што представља изузетно велику брзину у геолошком смислу.
Поређења ради, Алпи се у просјеку помјерају око 1,8 милиметара годишње.
На планини је постављено више од 30 сензора који непрекидно мјере помјерања врха, уз прецизност од једног милиметра.
Истраживачи добијају податке неколико пута на сат, а за детаљно снимање терена кориштен је и дрон опремљен ласерским скенером.
Подаци система за рано упозоравање навели су научнике да подигну ниво узбуне.
Да ли је планина затворена за планинаре?
Због опасности од одрона, прилаз планини са аустријске стране већ неко вријеме је затворен за планинаре, док је успон из Њемачке и даље дозвољен.
Стручњаци упозоравају да екстремне временске прилике, укључујући обилне падавине, снажне олује и топљење снијега, могу додатно убрзати помјерање стијена.
Јоханес Лајнауер из истраживачког тима Техничког универзитета у Минхену истакао је да су такве олује због климатских промјена све чешће и интензивније, што може утицати на учесталост и брзину одрона.
